Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
NOVI SAD –
Posledice nezapamćenih vrućina i nedostatka vlage već su uveliko vidljive na njivama širom Srbije. Rod kukuruza smanjen je za oko 30 odsto u odnosu na očekivane potencijale, dok stručnjaci upozoravaju da će se klimatski udar odraziti i na cene hrane u narednoj godini
Ova poljoprivredna sezona ostaće upamćena po ekstremnim vremenskim prilikama koje su desetkovale prolećne useve. U razgovoru za Radio-televiziju Vojvodine, agroekonomski analitičar Žarko Galetin ističe da je u poslednjih pet godina zabeleženo čak četiri sušna leta, što je zabrinjavajuća učestalost u poređenju sa prethodnim decenijama.
Slike isušenih atara i žedne zemlje najbolje svedoče o stanju u domaćem agraru, a konačni bilans na njivama doneće praznije ambare širom vojvođanskih gazdinstava.
„Očekuje se da će rod kukuruza biti manji za oko 30 odsto u odnosu na očekivane potencijale. Prinosi se trenutno procenjuju na oko 4,4 do 4,5 tona po hektaru za kukuruz, dok se kod soje očekuje svega 1,8 tona“, ističe Žarko Galetin, agroekonomski analitičar.
Manjak domaćeg mleka i udar na kućni budžet
Pored ratarstva, ozbiljne izazove trpi i stočarstvo. Ekstremne vrućine negativno su uticale na mlečnu industriju, dovodeći do pada proizvodnje. Iako Srbija ima kapacitete za preradu domaćeg mleka, sirovine jednostavno nema dovoljno na tržištu da bi se pokrile potrebe.
Zbog toga se domaća industrija sve više oslanja na uvoz, a na našem tržištu operišu i veliki međunarodni igrači, poput francuskog mlekarskog giganta Laktalis, koji popunjavaju praznine u snabdevanju.
Ovakva situacija u primarnoj proizvodnji neminovno će se preliti na krajnje potrošače i maloprodajne cene.
„Na globalnom nivou prognozira se rast cena hrane u narednoj godini za oko sedam odsto“, navodi Galetin.
Ovaj podatak posebno je alarmantan za domaće potrošače, imajući u vidu strukturu potrošnje u našoj zemlji.
„Srbija je osetljiva na ovakva poskupljenja jer čak 40 odsto potrošačkog budžeta odlazi na hranu, što nas čini znatno ranjivijim od bogatijih evropskih država“, dodaje naš sagovornik.
Dok dronovi beleže snimke sasušenog kukuruza u vojvođanskoj ravnici, postaje jasno da poljoprivreda zahteva nova sistemska rešenja i brže prilagođavanje klimatskim promenama. Svaki dan bez kiše ne ostavlja traga samo na njivi, već dugoročno kroji cene osnovnih životnih namirnica u prodavnicama.
IZVOR: rtv.rs