Novi Sad, 23. avgust 2010.

Šećerana u Vrbasu danas je počela sečenje repe, dok će druge dve šećerane u sastavu kompanije „Sunoko” u taj posao krenuti do kraja nedelje. Početkom septembra kampanju će započeti crvenačka i žabaljska fabrika Grčke industrije šećera, kao i ona u Senti koja je u sastavu italijanske kompanije „Svir“.
Strahujući od nepovoljnog vremena šećerane u Srbiji dvadesetak dana ranije počinju kampanju vađenja i prerade šećerne repe, mada je u njoj, trenutno, prosečan sadržaj šećera četrnaest odsto, što je malo više od granice isplativosti proizvodnje. One očekuju da će do punog zamaha kampanje digestija preći 16 %, što je osnova za obračun ugovorene cene proizvodnje.
Razlog ranijem početku ovih poslova je relativno velika količina repe koja je zasejena na više od 64.000 hektara, a koju, uz učekivani prosečni prinos od pedeset dve tone po hektaru, za četiri meseca treba da preradi šest aktivnih šećerana. Prošla kampanja zbog lošeg vremena bila se otegla do januara što je povećalo troškove, a smanjilo ukupan prinos šećera.
- Proizvodnja šećerne repe ove godine u najvećem delu ugovorena je po ceni od 2,7 i 2,8 dinara po kilogramu, što će poljoprivrednicima omogućiti da po hektaru zarade od 500 do hiljadu evra, u zavisnosti od ostvarenog prinosa – tvrdi prvi čovek žabaljske šećerane Željko Kovačević i dodaje da će šećerana pokušati da otkupnu cenu i poveća, ali je ishod neizvestan budući da njeno poslovanje opterećuje enormna cena gasa, kao i visoke cene ostalog repro materijala.
Inače, šećerane pomalo brinu hoće li naredne godine biti dovoljno šećerne repe za uposlenje svih kapaciteta, budući da kukuruz sa trenutnom cenom od trinaest dinara na zeleno obezbeđuje sličnu zaradu, a mnogo manje „slabi” zemlju. Zato Kovačević naglašava da je zarada na šećernoj repi svake godine izvesna i stabilna dok kod drugih kultura ona zavisi od hirovitog tržišta.
Prema saznanjima „AgroServisa”, prinos šećerne repe sa oko 3.000 hektara biće izvezen u Hrvatsku. To bi, kako kažu proizvođači u Sremu, bilo i znatno više da je izvoz od pre dve godine plaćen na vreme. Država Hrvatska sa upola manje zasejanih površina pod šećernom repom ima status povlašćenog izvoznika za kvotu od 180.000 tona kao i Srbija. Inače, o punoj rentabilnosti šećerne repe se može govoriti kada se u preradi ostvari proizvodnja 10.000 kilograma šećera sa jednog hektara pod repom.
(AgroServis)