SIROTINJSKA SETVA ČEKA 6.000 DINARA PO HEKTARU
Pančevo, 6. april 2015.
Predsednik Upravnog odbora Udruženja „Pančevački ratari” iz Dolova Jovan Negovan je član Saveta u Ministarstvu poljoprivrede i životne sredine, koji je formirala ministarka dr Snežana Bogosavljević Bošković, a sa nedavno održanog sastanka našoj redakciji je dostavio sledeće saopštenje.
„Udruženje poljoprivrednika „Pančevački ratari” iz Dolova je preko svog predtavnika Jovana Negovana predložilo proširenje dnevnog reda sa dve aktuelne i veoma važne teme za ratare, što je prihvaćeno od strane ministarke prof.dr. Snežane Bogosavljević-Bošković.
Negovan je otvorio temu – Prolećna setva, i istakao da prolećna setva ove godine kasni zbog prevlaženosti zemljišta i nepovoljnih vremenskih (ne)prilika. Takođe je istakao brojne probleme nadležnima u ministarstvu, koje prate ratare u poslednje dve godine: manje novca u opticaju nego do sada. Hroničan nedostatak obrtnih sredstava, neadekvatna agrarna politika, nepovoljna politika niskih cena osnovnih ratarskih kultura kao i restriktivan agrarni program u ovoj godini, otežava ratarima u ovom trenutku prolećnu setvu koja je i najvažniji posao, jer narodna izreka kaže: „Kakva setva-takva žetva”. Zbog toga i drugih teškoća, primena agrotehničkih mera biće svedena na minimum, a hranjiva na nivou začina, jer će upotreba mineralnih đubriva ove godine svedena na minimalno doziranje, uglavnom azotnim đubrivom.
Jovan Negovan je rekao da očekuje da će setva kraljice ratarskih kultura –šećerne repe biti zasnovana samo na 40.000 hektara, zbog prošlogodišnjih brojnih problema proizvođača sa šećeranama sa prijemom, odbicima i otkupnom cenom.
Soja će se zasejati na površini od 160.000 hektara, a suncokret isto na 160.000 hektara, što je značajno manje nego do sada, zbog veoma niske i destimulativne otkupne cene u protekle dve godine.
Setva kukuruza biće zasnovana na 1,2 do 1,3 miliona hektara.
U daljem izlaganju Negovan je podsetio na nerešeno pitanje finansiranja proizvodnje i predložio stimulisanje poslovnih banaka od strane Narodne banke Srbije-smanjivanjem obaveznih rezervi do jedne trećine za plasman sredstava u poljoprivredu. Kratkoročni krediti za proizvodnju trebalo bi da sadrže kamatnu stopu maksimalno do 5 % u dinarskom iznosu.
Na kraju Negovan je napomenuo da se u opštoj besparici očekuje sirotinjska setva –snalaženja, i da je veoma bitno da se što pre isplate subvencije za biljnu proizvodnju- osnovni podsticaji 6.000 dinara po hektaru.
Zbog veoma obimnog dnevnog reda, druga predložena, veoma važna i kompleksna tema – protivgradna zaštita je protekla samo informativno od strane predstavnika ministarstva poljoprivreda s napomenom da je predlog novog zakona o protivgradnoj zaštiti gotov i da se čeka njegovo usvajanje kroz uobičajenu proceduru.
Na kraju je državni sekretar iz ministarstva Željko Radošević potvrdio da PIO doprinos poljoprivrednika neće biti uslov za dobijanje subvencija i da će subvencije dobiti i poljoprivredni penzioneri, koji su se izjavom prilikom obnove registracije gazdinstva izjasnili da posluju kao komercijalno gazdinstvo.”