nedelja, jul 14Agro servis

POSLEDICE BLAGE ZIME NA POLjOPRIVREDU-Toplotni udar u fabrici pod nebom

Izvor: Politika

Da li smo spremni da tradicionalnu poljoprivrednu proizvodnju prilagodimo klimatskim promenama?

Na našim prostorima zime postaju sve blaže, ali ih prate i kasni mrazevi, a leta su vrela s ekstremno visokim temperaturama i čestim jakim nepogodama. I sve ovo utiče i na domaći agrar, posebno voćarstvo.

Izmenjene karakteristike godišnjih doba već se vidljivo odražavaju na poljoprivrednu proizvodnju, ali globalno još niko nije potpuno spreman da se suoči s ovim sve izraženijim uticajima.

Proizvodnja maslinovog ulja u EU lane je pala na rekordno nizak nivo jer je suša zahvatila najvažnije evropske proizvođače. Delove Francuske, Poljske i Nemačke pogodile su obilne kiše i poljoprivrednici su bili prinuđeni da odlože žetvu. Prognoze Brisela su da će, uglavnom zbog vremenskih (ne)prilika, ukupna proizvodnja žitarica u ovoj sezoni biti 4,3 odsto ispod petogodišnjeg proseka. Smanjeni su i prinosi jabuka i krušaka u Italiji i Grčkoj, a ekstremni vremenski uslovi doveli su do bolesti i pada kvaliteta voća.

Na sve ove probleme, koji pogađaju i naše poljoprivredne proizvođače, ukazao je na nedavno održanom Savetovanju voćara u Novom Sadu profesor dr Zoran Keserović, jedan od vodećih domaćih stručnjaka u toj oblasti.

Na ovom skupu između ostalog govorilo se upravo i o proizvodnji voća u izmenjenim klimatskim uslovima.

– Prošla godina bila je izuzetno teška za voćarsku proizvodnju. Možda i najteža u poslednjih tridesetak godina. Delom zbog visokih troškova proizvodnje, ali i zbog izraženih vremenskih nepogoda – rekao je Keserović i naglasio da je proizvodnja voća u Srbiji lane pala na 1.267.000 tona, u odnosu na 1.516.000 tona koliko je bilo samo godinu dana ranije. Najveće smanjenje zabeleženo je kod šljive, za oko 130.000 tona, jabuke za 105.000 tona, kao i kod kruške za oko 11.000 tona, što je značajan pad kada je ova vrsta voća u pitanju.

Prema njegovim rečima, od svih prošlogodišnjih negativnih faktora najizraženiji su bili napad bolesti štetočina, pogotovo kod jabuke, udari grada, olujni vetrovi koji od 2017. nanose ogromne štete u voćarskoj proizvodnji, kao i niske prolećne temperature, koje su dovele do izmrzavanja pupoljaka.

Voćari su se u prošloj sezoni suočavali sa velikim izazovima, imali smo i obilne padavine u vreme berbe borovnice, jagoda i trešnji. I tada su bile neuobičajeno visoke temperature u januaru i februaru, što je dovelo do bržeg razvoja pupoljaka, koji su od potencijalnog izmrzavanja u manjim voćnjacima štićeni zadimljavanjem.

Kao najdrastičniji primer štete od nepogoda u 2023. Keserović navodi to što je olujni vetar samo na Fruškoj gori srušio više od 120 hektara savremenih zasada jabuke i kruške s protivgradnim mrežama.

Na duže staze, smatraju stručnjaci, protiv ovakvih pojava proizvođači će morati da se štite izborom sorti koje imaju veću otpornost na prolećne niske temperature.

Iste vremenske prilike i ovih dana brinu voćare. Rane sorte voća su pred cvetanjem, a neke i cvetaju. Ukoliko bi se u narednim danima pojavio mraz, od tri do četiri stepena ispod nule, naneo bi značajne štete koštičavim voćnim vrstama, pogotovo kajsiji i breskvi.

Keserović smatra da bi u narednom periodu podsticaje u poljoprivredi trebalo usmeravati u savremene tehnologije koje su u funkciji prilagođavanja klimatskim promenama, posebno one čija je namena zaštita od grada i niskih temperatura koji nanose najveće štete.

Kada se sagledaju sve ove činjenice, nema sumnje da je poljoprivreda jedan od sektora koji je najteže pogođen klimatskim promenama.

U Izveštaju o uticaju klimatskih promena na poljoprivredu u Srbiji, koji je objavljen još 2019. godine, a čiji je izdavač Program Ujedinjenih nacija za razvoj, navodi se da je poljoprivreda posebno ranjiva na klimatske promene, s obzirom na to da ova proizvodnja predstavlja „fabriku pod nebom”.

Posebno je ugrožena biljna proizvodnja (ratarstvo, povrtarstvo, voćarstvo, vinogradarstvo), takođe stočarstvo i ribarstvo, a posredno i prehrambena

industrija. Neregularnost u lancu snabdevanja sirovinama za prehrambenu industriju izaziva ekonomsku i socijalnu nesigurnost.

Kako se navodi u opsežnoj pomenutoj publikaciji, jedna od posledica promenjenih klimatskih uslova jeste i pojava novih (stranih, pristiglih sa drugih kontinenata) štetočina, bolesti i korova.

Treba istaći, napominju autori, da postoje specifičnosti u oceni značajna uticaja klimatskih promena kod poljoprivrednika, u zavisnosti od položaja njihovih imanja, a što se posebno odnosi na nadmorsku visinu. Prema mišljenju poljoprivrednih proizvođača, najveći uticaj klimatskih promena na poljoprivredu se odražava kroz prinose useva, s tim što je veći uticaj bio na područjima od 300 do 500 metara nadmorske visine.

Zanimljivo je i da su poljoprivrednici tada uočavali i pojedine pozitivne efektne klimatskih promena. Neka od njihovih zapažanja bila su da ranije sazrevanje plodova može imati pozitivnog efekta na prihode, jer proizvodi pre dospevaju na tržište i postižu bolju cenu. Kao dobit od otopljavanja istaknuti su i dobar kvalitet grožđa, suvlje zrno kukuruza, pšenice, manje energije i vremena za sušenje, veći sadržaj šećera u voću, blaže zime na Pešteru, promena datuma setve u proleće i slično.

Sunčica Savović, direktorka Udruženja „Žita Srbije”, kaže za naš list da iako se Srbija može pohvaliti povoljnim uslovima za poljoprivrednu proizvodnju, osetljivost na klimatske promene ugrožava produktivnost njenih glavnih useva. Prema njenim rečima, ulaganja u infrastrukturu za navodnjavanje zaostaju, a navodnjavane površine i dalje imaju nizak udeo u ukupnom poljoprivrednom zemljištu. Leta su duža i toplija, pojava toplotnih talasa je sve češća, padavine tokom letnjih meseci su se proredile, ali zato kada kiša pada, to je sve češće u vidu bujičnih padavina i pljuskova, gde padne od 80 do 110 litara vode po kvadratnom metru u kratkom vremenskom periodu.

– Ovo predstavlja ozbiljan problem jer je većina kanala za odvodnjavanje zatrpana i na njivama se stvaraju jezera, što je pogubno za useve u ranim fazama rasta dok koren još nije dovoljno jak – objašnjava Savovićeva.

Govoreći o uticaju ekstremnih vremenskih uslova na ratarske kulture, ona je još početkom prošle godine upozorila da smo u poslednjih 11 godina imali čak šest sušnih, od čega su poslednje dve zaredom bile takve.

To u Srbiji nije zabeleženo u istoriji ratarske proizvodnje. Takve vremenske prilike u potpunosti su devastirale prolećne useve, pre svega kukuruz i soju. Rod kukuruza u 2022. bio je manji za 23 odsto od našeg desetogodišnjeg proseka, a gotovo 30 odsto u odnosu na rod godinu dana ranije, takođe oštećen sušom. Kako je napomenula, pored slabijeg roda, suša katastrofalno utiče i na kvalitet kukuruza, odnosno na pojavu mikotoksina. Usled toga, kukuruz postaje nepodoban i za stočnu i za ljudsku prehranu, a i izvoz takvog proizvoda je otežan.

– Kvalitet kukuruza tokom skladištenja se pogoršava jer vrednosti mikotoksina rastu, a skladišta ostaju zaražena za sledeći rod ukoliko se adekvatno ne dezinfikuju ili se, što je još gore, zaražen kukuruz meša sa novim rodom – istakla je Savovićeva. Smatra i da ovi problemi, iako postaju sve vidljiviji, za sada još nisu dobili adekvatno mesto u planiranju od strane nadležnih institucija, lokalnih politika razvoja sela i gradova, pa ni proizvođača i skladištara.

– Sa sve uočljivijim klimatskim promenama ovi problemi će postajati sve učestaliji i njihove posledice sve teže, a rešavanje nije moguće nekim brzim koracima. Zato je potrebno da o tome razmišljamo već danas – istakla je direktorka „Žita Srbije”, udruženja za unapređenje proizvodnje i izvoz žitarica i uljarica.

foto pixabay poljski mis

Još jedna od aktuelnih nevolja za jesenje useve u Srbiji jeste napad poljskih miševa, zbog čega poljoprivrednici pešice pretražuju njive i u rupe iz kojih izlaze ovi glodari postavljaju sredstva za trovanje, što iziskuje dodatne troškove.

Šef Katedre za zoohigijenu na Fakultetu veterinarske medicine u Beogradu Milutin Đorđević rekao je da je blaga zima pogodovala povećanju brojnosti glodara i zbog toga je neophodno da vlasnici useva, kako bi ublažili štetu, angažuju specijalizovane firme koje se bave poslovima dezinfekcije, dezinsekcije i deratizacije.

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala