Poslovanje poljoprivrednog gazdinstva 2012. godine

ŠTA POKAZUJE BILANS PROIZVODNJE VOJISLAVA MIRKOVA IZ ZRENJANINA?

Zrenjanin, 9. april 2013.

Posao ekonomiste i iskustva koja ima Vojislav Mirkov iz Zrenjanina (danas penzioner) koristi za praćenje poslovanja svog poljoprivrednog gazdinstva. Njegovu računicu objavljujemo da bi i drugi poljoprivrednici mogli da uporede kretanje troškova i dobiti, što je značajno pred prolećnu setvu.

Vojislav Mirkov obrađuje 73 kj ili 42 ha poljoprivrednog zemljišta čija je setvena struktura u 2012. godini bila sledeća:

1. Pšenica 23,5 kj ili 13,50 ha

2 . Kukuruz 37,5 kj ili 21,55 ha

3. Suncokret 12 kj ili 6,95 ha

TABELARNI PRINOS PO KULTURAMA

KRETANJE PRINOSA KUKURUZA U PERIODU 2007-2012. GODINE

-kg/ha

KRETANJE PRINOSA SUNCOKRETA U PERIODU 2007-2012. GODINE - kg/ha

Ove godine kako je poznato, bila je jaka suša. Pšenica je rodila nešto više od desetogodišnjeg proseka, suncokret oko proseka. Najviše uticaja suša je imala na prinose kukuruza. U 2012. Godini rodilo je manje 3.133 kg/ha ili 41% a od najbolje 2010. Godine rodilo je manje za 6.672 kg ili čak 60%.

Kalkulaciju cene pšenice dao sam posle žetve a sada ću dati samo ukupne iznose.

- Troškovi po kalkulaciji 87.525

- Renta 1.400 kg pšenice po 27 din/kg 37.800

Ukupno: 125.325

Cena pšenice bez rente je 87.525: 5.596=15,64 din/kg, a sa rentom 125.325:5.596=22,40. Ostvarena cena je 24,00 din/kg. Dobit berz zaračunate rente 24,00-15,64=8,36 din/kg, a sa zaračunatom rentom 24,00-22,40=1,60 dinara.

KALKULACIJA CENE KUKURUZA

Ako troškove bez rente podelimo sa prinosom po ha 86.544:4.437 = 19,50 din/kg. Ako to oduzmemo od trenutne cene kukuruza 24,00-19,5=4,50 dinara po kg što predstavlja dobit. Ako u kalkulaciji uzmemo i troškove rente 125.354:4.437 = 28,25 je cena sa rentom i ako je oduzmemo od cene kukuruza 24,00-28,25= - 4,25 din/kg što predstav lja gubitak a po hektaru 4.437x4,25 = 18,857 dinara.

KALKULACIJA CENE SUNCOKRETA

Ako postupimo po prethodnom principu, troškove proizvodnje bez rente podelimo sa prinosom po hektaru 74.500:2.442 =30,48 din/kg dobijamoda je cena 30,48 dinara po kilogramu. Kada u kalkulaciji uzmemo i troškove rente114.410:2.442 = 46,85 din/kg. Ostvarena cena suncokreta je 55 din/kg, dobit bez rente 55,00-30,48 = 24,52 din/kg ili po hektaru 60,024. Ako se obračuna i renta 55,00-46,85 = 8,15 din/kg ili po hektaru 2.442x8,16 = 19.902 dinara.

BILANS PRIHODA I RASHODA

STRUKTURA UKUPNOG PRIHODA

U strukturi ukupnih prihoda najveće učešće imaju prihodi od kukuruza što je rezultata zasejanih površina i cena na tržištu.

STRUKTURA UKUPNIH RASHODA

Ove godine fizički obim proizvodnje je smanjen sa 349 t (2011) na 189 t ili za 46%, a u odnosu na prosek od 230 t smanjenje iznosi 18%. Cene poljoprivrednih proizvoda su povećane u 2012. Godini u odnosu na prethodnu i to:

- Pšenica sa 19,0 na 27,o din/kg ili za 42%

- Kukuruz sa 18,0 na 24,o din/kg ili za 33%

- Suncokret sa 21,50 na 55,0 din/kg ili za 74%.

Ovo povećanje cena donekle je ublažilo efekte slabijih prinosa i ukupno manjeg fizički obim proizvodnje.

Ovaj izveštaj ne bi maogao da se smatra za tipičan – prosečan za 2012. Godinu. U proseku poljoprivredna domaćinstva su imala lošije i naturalne i finansijske efekte.

U zrenjaninskom ataru smo imali dve situacije što se padavina tiče. Južno prema selu Lukićevo i severno prema Melencima su bile jako slabe padavine. Kukuruz je rodio od 0,5 do 1,5t po kj ili od 0,1 do 3t po ha. Istočno prema Kleku i Lazarevu je bilo više kiše i prinosi kukuruza su bili niži od prosečnih za svega 10-15%.

Jedan moj rođak je imao ogledno polje pionirovih kukuruza. Od dvanaest sorti samo jedna je imala manji prinos, ostalih jeanaest su rodile od 4,2 do 4,8 t po kj ili od 7,3 do 8,4 t po ha.

Neke stvari moram stalno da ponavljam što se tiče tržišnih uslova: monopolisti, tajkuni, zelenaši i ostali mešetari rade na tržištu poljoprivrednih proizvoda i dalje šta hoće, njima ne može ništa ni suša ni država. Toliko su se osilili, da kad se ugovara proizvodnja za sledeću gosdinu, neće da garantuju cenu niti da pregovaraju o njoj. Ovo je posledica loše privatizacije pa su sada poljoprivrednici stavljeni u kupo-prodajni odnos umesto da budu akcionari ili suvlasnici poljoprivredno prerađivačke industrije kao što je u zapadnoj Evropi, gsde su odnosi odnosi suvlasnički, odnosno partnerski. Profit se zajednički deli a i gubitak, ako treba. Koliko su prerađivači tvrdoglavi ali i sujetni, pa neki put rade i na svoju štetu pokazuje sledeći primer. Početkom ove godine, kada se ugovarala setva suncokreta, poljoprivrednici su tražili da ugovorena cena suncokreta bude 40-45 din /kg. 2011. Godine je bila 31,5 din/kg a 2010. Godine 40 din/kg. Uljarci nisu hteli da čuju za tu cenu. Poznato je da su zbog suše i tržišnih uslova morali da plate 55 din/kg. U 2012. Godini bilo zasejano manje 15 – 20 hiljada hektara i to zbog loše cene prethodne godine. Koliko su uljarci izgubili neka sami izračunaju. Država ništa ne radi na tome da primarne proizvođače i prerađivače stavi u partnerski položaj, da li su to pariteti ili nešto drugo treba videti. Tržište nemože ništa da reguliše ako vlada monopol.

Kako su prošli oni koji su se zadužili u naturi, vidi se u tabeli 10. Najgore je bilo za soju 291% kamate i kukuruz 180% na godišnjem nivou. (Mirkov Vojislav, 023/546-535).

BILANS USPEHA 2006-2010. GODINA (TABELA 1.)