POSLOVANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA U 2010. GODINI

Pripremio: Vojislav Mirkov iz Zrenjanina

Od 2010. godine dao sam u arendu - zakup svu svoju obradivu zemlju, jedan deo bratovljevom unuku Bojanu, a drugi rođacima Branetu Vladulju i sinovima. Što se statističkih podataka tiče delom su potpuno isti. Sa Bojanom imam dve zajedničke njive, jedna je veličine 9 kj ili 5,2 ha, a druga 26 kj ili 15 ha. Zajednički obrađujemo ove njive deset godina bez međa - sklada, troškove i prihode smo delili po udelu u vlasništvu. Ovaj izveštaj pišem za Bojanovo imanje za koje sam ja vodio organizaciju proizvodnje za zadnjih deset godina i primenjivao sve agrotehničke mere, kao i za moje gazdinstvo, pa se tako i statistički podaci podudaraju.

Bojan obrađuje 32,52 ha ili 56,5 kj, čija je struktura u 2010. godini bila sledeća:

- Pšenica 16,38 ha ili 28,46 kj

- Kukuruz 10,80 ha ili 18,77 kj

- Suncokret 5,34 ha ili 9,28 kj.

Tabelarni prikaz prinosa po kulturama:

Kultura	Pros.prinos 2001-2010. po ha	Pros.prinos 2001-2010. po kj	Prinos 2009. po ha	Prinos 2009. po kj	Prinos 2010. Po ha	Prinos 2010. po kj
Pšenica	4.492	2.548	3.913	2.252	3.678	2.116
Kukuruz	7.398	4.268	9.248	5.322	11.109	6.393
Suncokret	2.390	1.383	2.763	1.602	1.827	1.054

U 2010. godini je, kako je poznato, bilo problema i smanjenje prinosa u proizvodnji pšenice i suncokreta. Pšenica je do aprila odlično izgledala, kasnije kiša i preterana vlaga u žetvi su učinile svoje, pa smo imali 800 kg/ha pšenice manje od desetogodišnjeg prosečnog prinosa. Poznato je da suncokret ne podnosi vlagu, a da stvar bude još gora, pred samu žetvu suncokreta naišao je olujni vetar i porušio je, u zavisnosti od poteza njive, dosta glava suncokreta na zemlju. U zrenjaninskom ataru bilo je njiva gde nijedna stabljika nije ostala uspravno. Neki su ručno sakupljali glave. Na našoj njivi je palo dole 30 do 40% i zbog neprestane kiše nismo mogli da prikupimo. Kukuruz je rodio najviše za zadnjih deset godina, 2005. godine je prosečan prinos iznosio 10,875 kg/ha, a ove (2010. godine) 11,109 kg/ha suvog zrna.

Troškovi proizvodnje za pšenicu po hektaru:

- Troškovi po kalkulaciji 70.356 dinara

- Renta 1.400 kg pšenice x 17,5 din/kg 24.500 dinara

Ukupno: 94.856 dinara/ha

Ako troškove proizvodnje po hektaru od 94.856 dinara podelimo sa prosečnim prinosom po hektaru koji je ovo gazdinstvo ostvarilo, dobija se proizvodna cena od 25,79 din/kg. Ako uzmemo u obzir prodatu količinu od 25 t po 17,50 din/kg i ostatak koji je dat na čuvanje po ceni od 23 - 24 din/kg, dobija se neka prosečna cena prodate pšenice od 20 din/kg. Ovo ukazuje da je na proizvodnji pšenice ostvaren gubitak od 5,79 din/kg i za ukupnu proizvodnju 348.870 dinara. Cena pšenice, prema prognozama, dostiće rekordnu cenu, tako da oni koji su dali pšenicu na čuvanje ostvariće bolje finansijske efekte.

Kalkulacija cene kukuruza

Vrsta troškova

Iznos u dinarima

I Repromaterijal

1. Seme kukuruza 3p 3.950 dinara

2. Minaralno đubrivo 8x24x16 2.600kgx290 din/kg

3. Urea 260 kg x 25,5 in/kg

4. Kalistro

5. Nikogan
Ukupno:

11.850

7.740

6.630

1.828

1.450

29.298

II Mašinski radovi

1. Oranje 25 sm

2. Predsetvena priprema x 2

3. Rasturanje mineralnog đubriva x 2

4. Setva

5. Prskanje x 2

6. Međuredno kultiviranje x 2

7. Kombajniranje

8. Prevoz

9. Usitnjavanje stabljike
Ukupno:

6.400

4.150

2.550

2.500

4.600

3.000

9.500

5.000

2.800

40.500

III Indirektni troškovi

1. Porez

2. Penzijsko zdravstveno osiguranje
Ukupno:

1.350

1.459

2.803

IV Renta

1. 1.400 kg x l7,50

22.500

UKUPNO:

95.101

Proizvodna cena kukuruza je 95.101:10.315= 9,81 din/kg. Budući da smo deo kukuruza - 30 tona prodali po 15,50 din/kg može se pretpostaviti da ćemo ostvariti prosečnu cenu od 18,00 din/kg. Po ovakvoj prosečnoj ceni kukuruza (18,00-9,81=8,19 din/kg) ostvariće se dobit i ekstra dobit na ukupno zasejanoj površini od 912.392 dinara ili 84.480 dinara po ha.

Kalkulacija cene suncokreta

Vrsta troškova	Iznos u dinarima
I Repromaterijal
1. Seme	5.430
2. Minaralno đubrivo mešano 3x15 26,00 din/kg	4.550
3. Urea 280 kg x 25,5 din/kg	7.140
4. Fiziled forte	2.592
Ukupno:	19.712
II Mašinski radovi
1.Oranje 25 cm	6.400
2.Predsetvena priprema x 2	4.150
4.Setva	2.500
5.Prskanje x 2	4.600
6.Međuredno kultiviranje x 2	3.000
7.Kombajniranje	9.500
8.Prevoz	1.500
9.Ugarenje	4.100
Ukupno:	38.300
III Indirektni troškovi
3. Porez	1.350
4. Penzijsko zdravstveno osiguranje	1.459
Ukupno:	2.803
IV Renta
8. 1.400 kg x l7,50	22.500
UKUPNO:	83.315\|

Ako toškove proizvodnje stavimo u odnos sa ostvarenim prinosom (83.315:1.827), dobija se proizvođačka cena 45,60 din/kg. Upoređujući ovu cenu sa ostvarenom cenom od 40,00 din/kg dobija se gubitak od 5,60 din/kg ili 10.231,00 din/ha ili ukupno na ostvarenu proizvodnju gubitak iznosi 54.634,00 dinara.

BILANS PRIHODA I RASHODA

I PRIHODI

1. Pšenica (prodato i na čekanju)

2. Kukuruz (prodato i na čekanju)

3. Suncokret

4. Subvencije (32,52 x 14.000)

5. Povraćaj akcize

UKUPNO PRIHODI:

1.248.342

1.930.218

389.240

455.280

54.699

4.077.779

II RASHODI

DIREKTNI TROŠKOVI

1. Seme

2. Mineralna đubriva

3. Zaštitna sredstva

4. Dizel gorivo

5. Usluge

6. Naknada radnicima

7. Održavanje mehanizacije

UKUPNO:

272.389

449.550

107.077

287.210

260.150

20.550

107.930

1.504.856

INDIREKTNI TROŠKOVI

1. Porez

2. Doprinos za penzijsko invalidsko osiguranje

3. Renta

4. Kredit za traktor MTZ

UKUPNO:

43.902

47.450

256.800

566.351

914.503

UKUPNO RASHODI:

2.419.355

I PRIHODI

II RASHODI

4.077.779

2.419.355

BRUTO DOBIT

1.658.424

Objašnjenje vezano za tabele (u prilogu):

1. Ukupan prihod čini prinos po ha x cena x površina izražena u ha;

2. Ukupni troškovi su svi troškovi vezani za proizvodnju po ha (vidi kalkulaciju cena);

3. Renta iznosi 1.400 kg pšenice x cena x površina u ha;

4. Dobit predstavlja razliku između ukupnog prihoda i troškova proizvodnje sa zaračunatom rentom. Ako je rezultat pozitivan ostvarena je dobit, a ako je negativan ostvaren je gubitak;

5. Extra dobit predstavlja dobit, ukupno umanjenu za 30% iznosa direktnih troškova, ostatak predstavlja dobit. Ako je ukupna dobit manja od 30% direktnih troškova nema extra dobiti;

6. U koloni „Ukupno za godinu" tabele od 1 do 5 sabira se dobit za svaku poljoprivrednu kulturu i gubitak i u ukupnom zbiru se vrši prebijanja. Na kraju može biti ili gubitak ili dobit i ekstra dobit. Troškovi - izdaci u tabelama 4 i 5 se takođe oduzimaju od ukupnog prihoda i na kraju se dobije ili bruto dobit ili gubitak na supstanci.

U 2010. godini je finansijski efekat najbolji za zadnjih pet godina, mada je i 2007. godina bila dosta dobra. Prvi razlog je što su cene poljoprivrednih proizvoda povećane za preko 100%, drugi razlog odličan prinos kukuruza. Na mojoj njivi je bila ogledna setva pionirovog kukuruza i od 15 vrsta -sorti semena samo je jedna dala prinos manji od 10 t/ ha. Ostalih 14 prinos je iznosio od 11 do 14 t/ha. Analizirajući podatke date u tabelama najviše pada u oči kretanje bruto dobiti -Tabela 9, 2007. godine povećala se za više od tri puta (336%) u odnosu na 2006. godinu. Pad bruto dobiti u 2008. godini je skoro za pola u odnosu na 2007. godinu, a 2009. godine se smanjio za šest puta u odnosu na 2008. godinu. Povećanje bruto dobiti u 2010. godini iznosi više od 10 puta u odnosu na prethodnu. Ovi podaci jasno ukazuju u kakvim uslovima se odvijaju procesi poljoprivredene proizvodnje koji se blago rečeno mogu okarakterisati kao nestabilni.

Ove 2010. godine se, kako narod kaže, potrefilo da bude tako dobar finansijski rezultat. Posle 2007. godine svi su tvrdili, poljoprivredni stručnjaci i analitičari, da nema više jeftine hrane. Uprkos ovim tvrdnjama imali smo 2008. a naročito 2009. godinu drastičan pad cena poljoprivrednih proizvoda, što je imalo odraza da je ova oblast beležila gubitke, što je ostavilo posledica u bilansima. Ova godina je potvrdila da postoji ekonomska opravdanost ulagati u poljoprivrednu proizvodnju, ali da je neophodna stabilnost uslova te proizvodnje, a ne da se iz skupe setve ulazi u jeftinu žetvu i obrnuto. Takođe, 2010. godina je pokazala da puna primena svih agrotehničkih mera - mešanih đubriva, zaštita semena, zaštita od korova kod proizvodnje kukuruza daje prinose preko 10 t/ha.

Skladištari i dalje teraju po svome, tako da u ugovoru o čuvanju i skladištenju pšenice roda 2010. godine piše da na ime prijema, čuvanja i skladištenja pšenice kod zadužnog skladištara zadruga će poljoprivredniku obračunati sledeće troškove: do januara 2011. - 13,5%, do aprila 2011. - 20,25%, a do juna 2011. -24,25%.

Prilikom donošenja odluke o momentu prodaje pšenice gore pomenuti troškovi imaju veći uticaj nego trenutna cena pšenice.

Postoje najave da će semenske kuće povećati cenu semenskog kukuruza na 6.000 dinara po paketu, što bi značilo povećanje za 50%. Ovaj scenario smo već videli. Cena mineralnih đubriva - NP 12 x 52 je iznosila: 2007. godine - 36,50 din//kg, 2008. godine - 84,00 din/kg, a 2009. godine - 40,00 din/kg.

Ovi podaci jasno ukazuju da se cene formiraju i povećavaju po inerciji bez nekog ekonomskog razloga.

Ovaj izveštaj se ne može smatrati izveštajem za tipično - prosečno poljoprivredno gazdinstvo, jer je prosečan prinos kukuruza u Srbiji iznosio 6 t/ha, a kod nas preko 10 t/ha.

Za sredstva koja su u budžetu Srbije namenjena za poljoprivredu i koja iznose samo 2,5% u odnosu na ukupni ili 22 milijarde dinara može se reći da su ispod svih merila i kriterijuma.

Monopolisti, tajkuni, zelenaši, prerađivači i ostali mešetari rade i dalje šta hoće. Oni uvek dobro prolaze. Vlada bi povodom njih morala da preduzima nešto kako bi se postigla stabilnost u ovoj proizvodnji, a posebno što je proizvodnja hrane jedna od najvećih šansi Srbije.

Dodatak	Veličina
5.doc	43.5 KB
4.doc	62.5 KB
3.doc	52.5 KB
2.doc	64 KB
1 TABELA.doc	60 KB

Dodaj novi komentar

Vesti
> POSLOVANJE POLJOPRIVREDNOG GAZDINSTVA U 2010. GODINI