Beograd, 17.1.2024.
Udruženja odgajivača tovnih rasa goveda i tovljača „KASUM“ iz Gunaroša i „Agroprofit“ iz Novog Sada najavili su juče u Privrednoj komori Srbije da će 9. i 10. februara organizovati poslovno okupljanje farmera svojih članova iz cele Srbije koji se bave ovom granom stočarstva.
Reč je o odgajivačima koji od 2010. godine beleže stalno povećanje broja priplodnih krava tovnih rasa i zahvaljujući pomenutim udruženjima mi imamo najveće farme angusa, hereforda i šerolea naspram celog regiona, a povećava se i broj limuzinske rase.
U više od 430 naselja u Srbiji danas se sa uspehom gaje pomenute rase kao i salers, belgijsko plavo goveče i braon svis. Farmeri uključeni u udruženja, kao i novi članovi imaju mogućnost da pristupe Grupaciji Privredne komore Srbije koja okuplja stočare i praktično se uključe u rad ove institucije i njen sistem. Ova kategorija stočara biće zastupljena u Centralnoj grupaciji sa pet članova, a omogućeno je i da samostalno deluje u pravcu razvoja i poslovanja farmi. Osnovni cilj je iznalaženje tržišta, povećanje broja priplodnih grla i uvećanje u prodaji junetine iz prirode što proklamuje udruženje „Agroprofit“.
Proizvođačkoj grupi otvorena je mogućnost da razmatra zakonsku regulativu i druge prateće propise koji se odnosi na govedarstvo. Na sastanku u Utrinama biće ponovljeni predlozi za novo Ministarstvo poljoprivrede u pogledu poštovanja isplate podsticaja. Dogodilo se da još uvek desetak farmera nije primilo najavljeni novac za preko 2000 grla. Izostala je i mera za junice koje ostaju na farmi, a najviše nezadovoljstva ova kategorija stočara iskazuje zbog toga što nije osnovna premija za krave povećana sa 40000 na 50000 dinara. Kako kažu, ovaj sektor govedarstva ima konstantni napredak i stočari smatraju da će se njihova inicijativa prihvatiti. Ova proizvođačka grupa ima ozbiljne primedbe na rad dela odgajivačkih organizacija koje ne obavljaju potpuno i pravovremeno poslove.
Farmerima nije jasno ko rukovodi i kome odgovaraju pomenute službe i zbog čega oni ne mogu da biraju veterinara za svoju farmu, već ga nameće državna administracija. Postoje i primeri dobre prakse i saradnje sa ovim službama, što se lako može primetiti po efikasnosti i kvalitetu prijava za podsticaje. Udruženja su za skup u Utrinama pripremila i analizu o mogućim kupcima junećeg mesa iz Srbije i predlog da se uskladi javni nastup na tržištu tovljača iz Mađarske i Hrvatske.
Stočari iz Srbije na sastanak u Utrinama pozvali su kolege iz Mađarske, Hrvatske i Slovačke da iznesu iskustva u radu svojih udruženja, komora i državnih institucija.
Primećeno je da farmeri u Srbiji odnedavno imaju najveće podsticaje u regionu i da je to velika podrška oporavku govedarstva u celini. Organizatori okupljanja u Utrinama pozivaju stočare da prisustvuju ovom događaju i da procene koje mere su njihove potrebe, a koje državne. Većina farmera u sistemu krava-tele ne koristi dovoljne pašnjačke površine što poskupljuje njihovu proizvodnju gde je jedina dobit od prodatog teleta ili utovljenog juneta. Zbog toga će jedna od glavnih tema biti i korišćenje pašnjaka čiji status u Srbiji nije jedinstveno regulisan, a postoje i zloupotrebe jer se pojedini pašnjaci pretvaraju u oranice.