VOJVODINA VIŠE NIJE ŽITNICA

Beograd/Novi Sad, 10. januar 2011.

Prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku u Vojvodini je pšenicom zasejano 235.160 hektara, što je za oko 5.000 hektara manje od oskudne setve 2008. godine, a čak 56.000 hektara manje nego preklani. Ovogodišnja setva je po obimu za 11.000 hektara slabija i od prošlogodišnje, a svega trećina zrna je posejana u optimalnom agro roku, što će, prema oceni stručnjaka, neminovno uticati i na manji prinos.

Vojvođanski ratari i ovom setvom su pokazali da za njih više nije interesantna pšenica i da time ovaj region gubi naziv „balkanska žitnica”.

Inače, pšenica je jesenas u Srbiji zasejana samo na 480.000 hektara. To su male površine koje do sada nisu zabeležene u Republici Srbiji. Posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, zasejano je manje pšenice za 0,6 odsto, a posmatrano u odnosu na desetogodišnji prosek jesenje setve (2000-2009. godina) površine su manje za 16,2 odsto, izjavio je istraživač – saradnik u Centru za naučno istraživački rad Privredne komore Srbije (PKS) Vojislav Stanković.

Osnovna karakteristika jesenje setve pšenice je da su u Centralnoj Srbiji zasejane veće površine pod ovom vrstom hlebnog žita za 9.683 hektara posmatrano u odnosu na Vojvodinu, kaže Stanković. Privredna društva i zemljoradničke zadruge su u jesenjoj setvi zasejale 74.000 hektara, što je za 18 odsto manje u odnosu na prethodnu godinu, dok su porodična gazdinstva zasejala 406.000 hektara, što je za 3,4 odsto više nego u jesenjoj setvi prethodne godine.

Po rečima Stankovića, pod ostalim ozimim kulturama, posmatrano u odnosu na prethodnu godinu, zasejano je manje ječma za 3,1 odsto, uljane repice za 19,8 odsto, ovsa za 2,4 odsto i lucerke za 5,1 odsto, dok su setvene površine pod detelinom veće za 13 odsto.

      (AgroServis)