Beograd, 16. oktobar 2019.

Izvor: RTS

• Rade teške poslove od jutra do večeri, uglavnom obespravljene, bez imovine i prihoda, bez pristupa informacijama, često bez socijalnog ili zdravstvenog osiguranja, zanemaruju svoje potrebe. U takvom položaju većina naših žena na selu dočekuje svoj dan 15. oktobar.

Za Drenku Dinić iz Prekonoge kod Svrljiga posla u seoskom domaćinstvu ima po čitav dan -radi naporno i u kući i u polju. I uglavnom ne zna za pauzu, niti za odmor.

"Ujutru ustanem rano, prva ustajem, i odmah počinjem - da se namiri stoka, da se ide u baštu, da se ide u polje. Za sebe nemam vremena nikad, jer stalno ima posla", kaže Drenka Dinić.

Sličan je život žena na selu i u drugim krajevima Srbije.

"Uvek su u kući, rade kućne poslove, tu su uvek muževi zastupljeni za nešto drugo, a žene su uvek kući", navodi Ljiljana Ivković iz sela Badljevica kod Smedereva.

Povodom Međunarodnog dana žena na selu ministar za rad, boračka i socijalna pitanja posetio je udruženje Crnobarke u srcu Mačve.

"U ovoj godini posebno su projekti bili vezani upravo za unapređenje položaja žena na selu, videli ste da su one taj projekat vrlo uspešno sprovele, očekujem da će aplicirati i sledeće godine", kaže Zoran Đorđević, ministar za rad, boračka i socijalna pitanja.

U plasiranju proizvoda pomaže i "Etno mreža" koja okuplja Udruženja žena.

"Da se tradicija ne zaboravi, da se stari zanati očuvaju i ujedno i mi da nešto odradimo", kaže Vesna Jurišić, predsednica Udruženja "Crnobarke".

"Da unaprede svoje veštine, da umeju da naprave proizvod koji je autentičan, koji ima prođu na tržištu i koji naš državni protokol koristi kao poslovne poklone", kaže Violeta Jovanović iz NALED-a.

U ekonomskom osnaživanju pomažu i mini sajmovi zimnica, poput onog u svrljiškom selu Crnoljevica.

Ono što je konstanta je da bez žena sigurno nema ni srpskog sela, jer je ona ne samo stub kuće već i stub sela.