Novi Sad, 21. decembar 2010.

Danas je u Novom Sadu započela javna rasprava o Nacrtu zakona o zadrugama, koju su organizovali Zadružni savez Vojvodine i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja, u čiju, inače,  nadležnost spada ovaj zakon. Ovo je za poslednjih deset godina dvanaesta verzija zakona o zadrugama, o kojima je najčešće i organizovana javna rasprava, međutim, nijedna se nije pojavila ni na sednici Vlade, niti u skupštinskoj proceduri.

Pomenuti nacrt zakona je dobrim delom nasledio odredbe i zalaganja zadrugara preuzete iz dve-tri ranije verzije ovog dokumenta i prema prvim utiscima on će dobiti podršku zadrugara. Ono što je veoma interesantno jeste da ovaj zakon definiše ko može, a ko ne može biti zadrugar i definiše ko može osnovati zadrugu i pod kojim uslovima. Zadrugu može osnovati najmanje deset poslovno sposobnih fizičkih lica. Najmanji broj osnivača zadruge ne mogu činiti supružnici osnivača, krvni srodnici osnivača u pravoj liniji, bez obzira na stepen srodstva i u pobočnoj liniji u drugom stepenu srodstva, usvojenik ili usvojilac osnivača, kao ni druga lica koja žive u zajedničkom domaćinstvu sa osnivačem, što je prema postojećem zakonu bilo izvodljivo, što drugim rečima govori da su ove forme poljoprivrednog organizovanja, zapravo, služile pojedinim, naprednim gazdinstvima da formiraju zadrugu i da je afirmišu u pogledu poslovanja, a da od toga samo njihova porodica ima korist. Ipak, ima i primera koji su pozitivni i ne mogu se svrstati u negativan kontekst.

Među zadrugarima već u prvoj raspravi postoji inicijativa da se izmeni termin „zemljoradnička” i da se u delu koji govori o poljoprivredi stavi „poljoprivredna zadruga”. Inače, zadruge se mogu osnovati kao zemljoradničke, stambene, potrošačke, zanatske, socijalne, omladinske, učeničke, kao i druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje, prometa robe, vršenja usluga i drugih delatnosti u skladu sa ovim zakonom. Zadruge se mogu osnivati i kao finansijske institucije, što se uređuje posebnim zakonom.

Zavisno od ciljeva i potrebnih sredstava za osnivanje i poslovanje, zadruge se mogu osnivati sa ulozima (osnovnim kapitalom) ili članarinama, u skladu sa ugovorom o osnivanju i zadružnim pravilima.

Među pojedinim vojvođanskim zadrugama veliko interesovanje postoji za utvrđivanje onog dela zakona koji govori o tome na koji način će se razrešiti sporovi oko zadružne imovine. Naime, u poslednjih 30 godina zadruge su izgubile negde oko 120.000 hektara zemlje u Vojvodini, koja je, sada se već sa sigurnošću može reći, prodata tokom privatizacije i sporovi koji se o tome vode teško da će imati pozitivan ishod u korist zadrugara. Čak ima i objekata koji su napravili zadrugari, kao što je slučaj mlekare u Pivnicama, i to dobrovoljnim radom, a koja je po različitim šemama postala predmet privatizacije i završila u vlasništvu, prvo Novosadske mlekare, koja je takođe ugašena. Ovi objekti su, inače, sada u vlasništvu „Imleka”.

S obzirom da se ovaj zakon donosi i po ugledu na postojeće u poljoprivredno razvijenim zemljama, gde postoje kooperative, valjalo bi se osloboditi, kod formulisanja pojedinih odredbi, naših balkanskih predrasuda o prevarama, zloupotrebama, mahinacijama...

Zakon ne može sankcionisati našu zadružnu prošlost, ali može otvoriti novo poglavlje.

Zbog toga su bitni ciljevi zbog kojih se donosi zakon i to, pre svega, moraju reći poljoprivrednici koji su izvan tokova poslovnog organizovanja.

Po toj logici cilj je jasan – da se osnuju nove zadruge, da njihovi osnivači, tri ili pet članova, svejedno, budu poljoprivrednici i da oni preuzmu ulogu tima koji vodi proizvodnju u selu i širi zadružno članstvo. Zakonska obaveza da je „zadruga otvorena” za nove članove pored osnivača je dovoljna garancija da će svako moći da prepozna svoj interes.

I još nešto: ako je porodica stub života, zbog čega onda njima oduzeti pravo na poslovno organizovanje u formi zadruge? Tim činom oni od nikoga ne uzimaju privilegiju sebi, a da to šteti drugima. Ta, nazovimo je porodična zadruga, podložna je svakoj, pa i revizorskoj kontroli. Njenim formiranjem država u ničemu nije oštećena. Kome to može da smeta jedna ili tri nove zadruge u selu? Postojećoj, dobro razrađenoj zadruzi sigurno ne, a tu i neće nastati nove. Smetaće učaurenim i posrnulim zadrugama. Po broju onih koje rade, a ima ih oko 500, Srbija je i u ovom sektoru upućena na reforme. Novi zakon o zadrugama je odličan povod za sučeljavanje sa istinom o zadrugarstvu na ovim prostorima.

Zadruge odavno nisu te koje okupljaju većinu proizvođača u selima. Odavno je napušten kooperantski tov svinja, junadi, pa i mleka. I još valja znati – i ovakva kakva je danas zadruga smeta onima koji žele da one nestanu.

Rasparava će biti održana u regionima i u nju se uključuje i Zadružni savez Srbije, kao i svi zainteresovani.  

     (AgroServis)