PROPISI GUŠE ŠARANE

Veoma je važno da Srbija harmonizuje svoju zakonsku regulativu sa propisima Evropske unije kada je u pitanju ribarstvo. To znači da se mora pronaći ravnoteža između različitih interesa. Jer, ribe ne poznaju nacionalne granice, ali je to veoma važna privredna grana za svaku zemlju – poruka je iz odelenja Evropske komisije u Beogradu.

Razvoj ribarstva je veoma važna privredna grana za svaku zemlju, pa i za Srbiju, a za to je veoma bitno da se čuje glas ribara i da oni učestvuju u kreiranju zakona i donošenju odluka koje su od bitnog interesa. U ovoj oblasti je nužno krivolov svesti na najmanju meru, a mora se smanjiti i sve veća eksploatacija ovih resursa. Dakle, sektor ribarstva je veoma ranjiv i njemu treba pomoć. To znači da se kroz agrarnu politiku Srbije moraju stvoriti uslovi za održiv ribolovni sektor. Da bi to ostvarili u ribolov Srbije moraju se uvesti evropski zakoni, a pre toga, nužno je utvrditi konkretno stanje i planove za njegov razvoj u budućnosti, poručuju eksperti EU.

I EU će pomoći razvoj ribarstva iz srukturnih fondova, a to će se povećati kada Srbija  postane i kandidat za prijem u njeno članstvo. Da je to važna privredna delatnost, najbolja potvrda je i podatak da je godišnji promet u ribarstvu EU oko 2,8 milijardi evra. Srpsko ribarstvo treba da bude deo evropske porodice i pre nego što Srbija zvanično postane članica EU. Da bi to postigli potrebno je podići svest o potrebi i politici razvoja ribarstva.

Za to je potrebno i da se u Skupštini Srbije hitno usvoji nekoliko zakonskih akata i pratećih propisa koji će pomoći ovoj privrednoj grani u razvoju.

Godišnji uvoz ribe vredan je oko 100, a izvoz svega sedam miliona dolara. Što se tiče uvoza, najviše se u svetu kupuje morska riba. Srbija iz sopstvene proizvodnje može da podmiri potrebe u potrošnji slatkovodne ribe. Za dalji razvoj ove grane očekuje se pomoć iz sredstava EU.

Prema podacima iz Ministarstva poljoprivrede, ribarstvo učestvuje u stvaranju bruto nacionalnog dohotka sa 0,07 odsto. U Srbiji ima više od 6.700 hektara šaranskih i 6.000 hektara pastrmskih ribnjaka. Sektor ribarstva zapošljava 1.851 radnika.

Potrošnja ribe u Srbiji po stanovniku iznosi između pet i sedam kilograma godišnje i najmanje je troše poljoprivredna domaćinstva. Riba se najviše kupuje u vreme posta.

Pojedini ribnjaci ove godine udarili su u zatvorene granice EU sa cisternama punih šarana. Vozila su vraćena, jer u državnoj administraciji nisu znali sve neophodne detalje za prelazak granice.

Ribnjak u Ečkoj