Novi Sad, 11. jun 2014.
Izvor: Dnevnik
Tek što nam je odlično krenuo veliki izvozni posao na ruskom tržištu, uspeli smo da uprskamo stvar. Do te mere da smo izvoz svinja kojim smo se hvalili u proteklih nekoliko meseci i s kojim smo naprvili odličan rezultat, doveli u pitanje.
Rusi i drugi veliki kupci su nam, naime, pre nekoliko dana ograničili izvoz svinjetine, a po svemu sudeći, glavni razlog je – sumnja da prepakujemo meso, kao što smo nekada prepakivali šećer.Po informacijama koje je „Dnevnik” dobio od samih izvoznika, bilo je slučajeva da se svinjetina uvozi, a potom Rusima prodaje kao da je naša, i tu smo sve zabrljali. Pre dva dana je u Privrednoj komori Srbije radila „vruća” telefonska linija s Rusima upravo po tom pitanju.
Kako je izjavio direktor Uprave za veterinu Dejan Bugarski, Srbiji je od 5. juna ograničen izvoz svinjskog mesa u zemlje Carinskog saveza – Rusiju, Belorusiju i Kazahstan. Može se izvoziti sirovo meso s kostima, polutke i četvrti mesa, naveo je Bugarski u pauzi sednice skupštinskog Odbora za poljoprivredu. On je objasnio da je Carinski savez, zbog pojave afričke kuge svinja u Litvaniji i Poljskoj prethodno zabranio uvoz mesa iz Evropske unije, a zbog toga je uradio i pregled našeg veterinarskog sistema i proizvođača i prerađivača mesa koji imaju odobrenje za izvoz u Rusiju i zemlje Carinskog saveza.
– Naši proizvođači ih nisu ubedili, odnosno dokazi koje su pružili ruskoj strani nisu bili dovoljno čvrsti – napomenuo je Bugarski, i istakao da te zemelje žele da uvoze meso od nas naročito zbog toga što, kako je naveo, „njihovo tržište sada vapi za svinjskim mesom”, ali oni su tog stava da ne žele ništa gde se može posumnjati da ima problema s mesom, kao što je slučaj u zemljama EU.
Bugarski je precizirao da je Srbija u zemlje Carinskog saveza u prava tri meseca ove godine izvezla mesa više nego cele prošle godine i njima je to, kako je rekao, probudilo sumnju da se „tu eventualno nije pojavilo prepakivanje” jer je pre nekoliko godina postojala slična afera sa šećerom.
Pomenimo, svinje su, recimo u Hrvatskoj i Mađarskoj, jeftinije nego naše, te se pretpostavlja da su ih naši klaničari otuda uvozili i prodavali Rusima. Teško da će Rusija, koja ne dozvoljava uvoz mesa iz EU, preko toga lako preći. Kako su nam kazali neki od izvoznika, svinjetinu su u Rusiji prodavali dvadesetak odsto skuplje nego na našem tržištu. Iz Srbije je išlo oko 200 kontejnera mesa nedeljno, najpre do Bara, a zatim brodom do Sankt Peterburga. Praktično, prodavali su se svi delovi svinje, u smrznutom stanju, a Rusi su plaćali avansno. Posle ove zabrane, možemo im prodavati samo delove svinja koji imaju kožu i na kojima su vidljivi pečati o poreklu.
Kako su govorili naši klaničari, ruskim kupcima je od velikog značaja to što su naše svinje s mikrofarmi, hranjene zdravom pšenicom i kukuruzom, hranom koja nije genetski modifikovana. Po podacima Privredne komore Srbije, izvoz srpskih prehrambenih proizvoda u Rusiju povećan je 69 odsto u odnosu na lane. Vrednost srpskog izvoza u tu zemlju u prošloj godini bila je 22,2 procenta veća nego u prethodnoj, a od 2010. beleži prosečan godišnji rast od 33 odsto.
– Rast izvoza hrane ostvaren je zahvaljujući većem izvozu svežeg i prerađenog voća i povrća, mesa i mesnih prerađevina, sira, sladoleda, sokova, vina, ali i semena suncokreta, semenskog kukuruza, sadnica voća i kalemova ruža – kažu u PKS-u. – Do kraja godine očekuje se da će vrednost srpskih prehrambenih proizvoda izvezenih u Rusiju dostići oko 300 miliona američkih dolara. Lane je je izvezeno robe za 184,6 miliona dolara.
MOŽEMO SE POPRAVITI
– Proizvođači zbog ograničenog izvoza mesa mnogo gube jer postoje oni čija je proizvodnja zasnovana na izvozu u Rusiju. Veternarska služba je dokazala da sistem kod nas funkcioniše, međutim, postoji sumnja u same proizvođače i taj niz zamerki koje su oni dali može se brzo otkloniti – kazao je Dejan Bugarski, i dodao da većina problema potiče otuda što smo se mi više usklađivali s evropskim propisima nego s ruskim.