četvrtak, april 18Agro servis

Savet povrtarima

 

ĐUBRENJE KROMPIRA NA OSNOVU ANALIZE ZEMLJIŠTA

Loš kvalitet krompira posledica je grešaka pri đubrenju. Prekomerno đubrenje šteti. Zašto je važno analizirati zemljište? Koja su hraniva i mikrohraniva važna za krompir?

Sa 4 t/ha suve mase u cimi, ostavljene posle vađenja gomolja, na polju ostane oko 130 kg/ha hranljivih elemenata. Sa 15 tona gomolja iznese se s polja i oko 550 kg/ha hranljivih elemenata. Tu razliku treba nadoknaditi đubrenjem ili plodoredom. Ako krompir đubrimo prema rezultatima analize zemljišta, ne moramo strahovati od posledica nedostatka bilo kojeg od potrebnih hraniva. I to uz pretpostavku da koren krompira raste i razvija se uz optimalnu snabdevenost vodom i u dobro strukturiranom zemljištu. Đubrenje u sušnim uslovima često je samo bacanje novca, jer vodi do zastoja u rastu. Ratari postaju svesni da je optimalno đubrenje krompira sve važnije, jer više od polovine proizvedenog krompira danas odlazi u preradu koja postavlja sve oštrije zahteve po pitanju kvaliteta. Zbog toga su sve češća neka pitanja.

ANALIZA ZEMLJIŠTA – NUŽNA ILI NEPOTREBNA?

Procenat ratara koji još đubre po „osećaju“ ili „dugogodišnjem iskustvu“, još je vrlo visok. Zato velike količine krompira lošijeg kvaliteta utiču na cenu na tržištu. Prekomerno đubren krompir ne drži se i posle vađenja mora se brzo prodati po nižim cenama. Analiza zemljišta daje rataru sigurnost. Na temelju rezultata ispitivanja zemljišta, krompir će đubrenjem biti opskrbljen onim količinama hraniva koja mu stvarno trebaju. Rezultati ispitivanja zemljišta su kao recept za kuvanje. Oni nam pomognu da kombinujemo mineralna i organska đubriva i istovremeno smanjimo troškove za mineralna đubriva.

FOLIJARNO ĐUBRENJE ZA SUŠNE USLOVE?

Osim dobre mehaničke strukture zemljišta, za dobar prinos još je važnija optimalna snabdevenost vodom. Ako krompir u razdoblju najvažnijeg rasta od aprila do juna bude snabdeven sa dobro raspodeljenih 360 mm kiše i optimalno đubren, može dati prinos od 600 dt/ha. U suprotnom, ako kiše bude na primer samo 220 mm, prinos se može smanjiti na 350 dt/ha. To su rezultati ispitivanja Poljoprivredne komore Niedersachsen. Drugi primer: u izrazito sušnom letu 2003. prosečni prinosi su bili 325 dt/ha, dok su „normalne“ 2004. bili 616 dt/ha. Kad je zemljište optimalno vlažno, rast i mineralizacija odvijaju se neometano i nema nedostatka hraniva. U sušnim razdobljima, kad je iskoristivi kapacitet orošavanja zemljišta niži od 50 odsto, dolazi do vidljivog zastoja u razvoju sklopa. U vrlo sušnim situacijama dolazi čak do razgradnje pričuve u već zametnutim gomoljima. Smanjenje prinosa: 20-40 odsto. U uslovima optimalne strukture zemljišta i snabdevenosti sklopa krompira vodom, đubrenje valja sprovesti na temelju analize zemljišta. Nikakve posebne mere nisu potrebne. Za sušne uslove neki preporučuju folijarno đubrenje. To je pogrešno! U sušnim razdobljima su sadržaji hranljivih elemenata znatno viši od optimalnih. To pokazuju analize biljaka. Do zastoja u razvoju dolazi samo zbog nedostatka vode. Stoga sušni stres kod biljaka ne treba još i pojačavati dodatnim đubrenjem!

ZAŠTO SU AZOT I DR. VAŽNI ZA GOMOLJE?

Svaki od osnovnih elemenata pri đubrenju utiče na svojstva gomolja. Azota u zrelim gomoljima ne sme biti više od 1 odsto u suvoj materiji (SM). Azot i sadržaj nitrata pokazatelji su kvaliteta gomolja. Fosfor je prihvatljiv ako ga gomolji sadrže 0,15-0,35 odsto u SM. Pri istom đubrenju količina varira zavisno od godine. Kalijuma sme biti do 2 odsto. Kalijum najbolje pokazuje intenzitet đubrenja. Ako se pridržavamo recepta đubrenja na temelju analize zemljišta, sadržaj kalijuma u gomoljima ne bi trebao biti veći od prihvatljivog. S povećavanjem sadržaja kalijuma smanjuje se sadržaj skroba, a krompir bude manje prihvatljiv za preradu. Prevelika količina kalijuma kod đubrenja jako smanjuje prinos. Magnezijuma u gomoljima može biti 0,07-0,1 odsto. Sumpora u gomoljima ne sme biti više od 0,11 odsto u SM. Đubrenje sumporom ipak ne smemo zanemariti, jer on smanjuje krastavost gomolja. Kalcijum je povezan s prilagođenom pH-vrednosti zemljišta.

Na lakim zemljištima kalcijuma u gomoljima može biti 0,025 -0,032 odsto; na težim staništima 0,04-0,06 odsto u SM. Kalcijum u gomoljima pomaže stabilnost boje u preradi.

KOLIKO TREBA MIKROHRANIVA?

Mangan: prema trenutnim saznanjima dovoljno je 8-10 ppm (delova na milion) u SM gomolja. To odgovara đubrenju od 3,65 kg Mn/ha. U sušnim razdobljima biljke uzimaju znatno manje mangana, tako da bi bilo kakva folijarna prehrana ili prskanje fungicidom koji sadrži mangan bilo beskorisno i štetno. Prevelika količina mangana u gomoljima kriva je za potamnjenje krompira pri kuvanju. Bakra je sasvim dovoljno ako ga SM gomolja sadrži 1,6-3,2 ppm. Cink đubrenjem od 0,23 kg/ha dospeva u gomolje u količini od oko 15 ppm i to se smatra dovoljnim. Vrlo lako dođe do nedostatka i zato je analiza zemljišta važna. Bor: dovoljno je 5-8 ppm u SM gomolja. Selen: taj element nije važan za prehranu krompirovih biljaka, ali je važan za ljude i životinje. Ako ga sadrže gomolji, takav krompir se prodaje kao „funkcionalna zdrava hrana“.

TREBA LI KOLIČINU AZOTA PRILAGODITI SORTI?

Neosporno je da se sorte razlikuju po prinosima i da prinosom iznose različite količine azota po hektaru. To ne znači da im đubrenjem treba dati različite količine azota, a to je dokazano ispitivanjem pet sorata na četiri različita staništa. Svim sortama treba ista količina azota, a razlika u prinosima proizlazi iz različite delotvornosti azota kod pojedine sorte. Kod svih je prihrana azotom iznad optimalne imala za posledicu pad prinosa.

DA LI KREČ POOŠTRAVA PROBLEM KRASTAVOSTI?

Kalcifikacijom se popravlja pH-vrednost zemljišta, osigurava snabdevenost biljaka mikroelementima i mrvičasta stabilnost zemljišta. Istina je da krompir ne reaguje na niske pH-vrednosti toliko osetljivo kao na primer ječam ili kukuruz, ali cilj kalcifikacije zemljišta s krompirom je sprečavanje stvaranja gruda i poboljšanje unutrašnjeg kvaliteta gomolja. Nažalost, na temelju uputstava u starim priručnicima još uvek preovladava mišljenje da kalcifikacija povećava krastavost gomolja. To su opovrgnula brojna višegodišnja ispitivanja na raznim staništima. Nijedna vrsta kalcifikacije ne povećava krastavost, a utvrđena je stabilnost boje unutrašnjosti gomolja pri kuvanju. Međutim, za kalcifikaciju važi kao i za prehranu azotom: valja je sprovesti tačno prema rezultatu analize zemljišta.

ISPLATI LI SE JOŠ VIŠE ĐUBRITI?

Ne, odgovor je posle višegodišnjih ispitivanja i iskustava. Veće količine đubriva ne povećavaju prinose, a sigurno smanjuju kvalitet gomolja. Hraniva iz organskih đubriva (stajnjak i sl.) u načelu ne stvaraju probleme u kvalitetu gomolja i osiguravaju dovoljne količine mikrohraniva.

Ostavite odgovor