Državne robne rezerve

SEDAM ROBA ZA SIGURNOST U PREHRANI

Beograd, 12. oktobar 2010.

Skoro dve godine u raznim krugovima državne administracije vodi se dijalog o tome kome u budućnosti treba da pripadnu Državne robne rezerve ili Agencija za hranu. Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede očekivalo je da ovaj deo Ministarstva trgovine gde su Državne robne rezerve pripadne njima, s obzirom da je reč o obezbeđivanju poljoprivrednih proizvoda za potrebe stanovništva u nestabilnim tržišnim uslovima. Međutim, rasprava o reorganizaciji i novom modelu obezbeđivanja rezervi kao prehrambene sigurnosti građana nikada nije zvanično vođena, pa otuda se i nije razgovaralo o iskustvima drugih zemalja koje imaju Agencije za hranu i zakone koji to regulišu, sa veoma malim brojem zaposlenih, kao i malu listu roba koje čuvaju. Šta sve imaju Državne robne rezerve danas – nije poznato, ali se zna da su to razne robe dobijene iz kompenzacija kojima su plaćane uglavnom preuzete žitarice. Ali, to nije jedini problem ovog dela Ministarstva trgovine. Sve više se govori da čuvari robe – skladištari nemaju upisane količine (pšenice, kukuruza, mesa), a da su pojedine robe i neupotrebljive, što je ostalo u miraz od ranijih poslova. U raspravi u Privrednoj komori Srbije o tome šta je neophodno da bi u datom trenutku država iz svojih magacina intervenisala, pomenuto je sedam proizvoda. - Praksa je pokazala da Državne robne rezerve otkupljivanjem proizvoda mogu pokrenuti ili smiriti tržište. Dakle, nije samo reč o intervenciji kada nema roba – kaže za „AgroServis“ Milan Prostran, sekretar Udruženja za poljoprivredu, prehrambenu i duvansku industriju Privredne komore Srbije. Nakon analiza potreba, došli smo do predloga da Državne robne rezerve obavezno imaju u vlasništvu 250.000 tona pšenice, kukuruza 400.000 tona, mleka u prahu 2.500 tona, ulja 15.000 tona, šećera 20.000 tona i svinjskog mesa 10.000 tona – naveo je Prostran. U prošlosti, Rezerve su najviše poteškoća imale sa iznošenjem na tržište svinjskog mesa i pšenice, a u poslednje vreme i kukuruza. Najefikasnije je u trgovine stizalo jestivo ulje, koje su Rezerve kupovale još pre 4-5 godina. U javnosti se više puta čulo da bi bilo značajno da se objavi spisak dužnika Državnim robnim rezervama i napravi presek lagera, jer se sumnja da među korisnicima ima povlašćenih koji duguju od brašna do nafte, kukuruza i pšenice i da preuzete robe nema na lageru. Poslednji takav propust dogodio se u Zrenjaninu, gde je nestalo više stotina tona kukuruza kod ovlašćenog skladištara. Svojevremeno je od pojedinih udruženja poljoprivrednika bilo i zahteva da se za sagledavanje stanja u Robnim rezervama formira i Anketni odbor u Narodnoj skupštini, ali ta inicijativa nije dobila širu podršku. (AgroServis)