četvrtak, april 18Agro servis

SELJACI NEĆE KUKURUZ ZA TOVLJENIKE

 

Beograd/Sremska Mitrovica, 13. mart 2015.

Izvor: Politika

Vlada Srbije trebalo bi danas da donese odluku o naturalnom otkupu tovljenika koji podrazumeva zamenu debelih svinja za merkantilni kukuruz kao što su predložila ministarstva poljoprivrede i trgovine. Kako je najavljeno, za tu namenu biće obezbeđeno 15.000 tona merkantilnog kukuruza iz republičke Direkcije za robne rezerve.

Ova državna „pomoć” farmerima, koji imaju problem sa prodajom tovljenika, nije naišla na veće odobravanje proizvođača.

Zlatan Đurić iz Unije poljoprivrednih proizvođača kaže da se još ne znaju pariteti te razmene i da većini ovakvo rešenje problema ne odgovara, jer im treba novac za setvu, odnosno kupovinu repromaterijala. Manji broj farmera, kaže on, može da sačeka da proda kukuruz po boljoj ceni, jer kukuruz jeste novac. Bolje bi bilo da je mera kombinovana – da se deo tovljenika razmeni za kukuruz, a deo da se proda Robnim rezervama.

–        Ima i drugih načina. Klaničari duguju Direkciji za robne rezerve 100.000 tovljenika (30.000 tovljenika ispravka „AgroServisa”) i kada bi sada Direkcija tražila da joj oni vrate svinje oni bi morali od nas da ih kupe – kaže Đurić, dodajući da je cena tovljenika pala na ispod 100 dinara, odnosno da se zavisno od klase svinje prodaju od 95 do 110 dinara po kilogramu.

Problem je što su mnoge svinje sada prerasle, van klase su i klaničari ucenjuju, a potrošačima će ih prodati kao prvu klasu. U ovom udruženju kažu da je uvoznički lobi jak i da je to razlog što im država više ne ide u susret. Nije tačno, kaže ovaj proizvođač, da je prepreka za veću zaštitu domaće proizvodnje Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, jer i po tom dokumentu moguća je zaštita domaćih proizvođača u slučaju poremećaja na tržištu i velikog pritiska iz uvoza.

Čedomir Radović, pomoćnik direktora Instituta za stočarstvo, kaže da je problem to što ima mnogo malih proizvođača koji nemaju utovoren plasman, a ne toliko uvoz.

–        I ovo tržište uređuje ponuda i tražnja. Prošle godine u septembru, oktobru i novembru cena tovljenika je bila vrlo visoka, od 170 do 200 dinara po kilogramu. S druge strane svinje su se iz uvoza mogle nabaviti po ceni 150 – 160 dinara, što je razlika i do 20 odsto pa se prerađivačima uvoz isplatio. Zbog dobre cene krenuo je i veći tov, objašnjava Radović.

Po njegovim rečima, problem je što mnogo malih proizvođača nije konkurentno, jer imaju loše parametre proizvodnje: mali broj tovljenika po krmači, veliki utrošak rada po kilogramu, loš odnos utroška hrane i prirasta. Rešenje je, kaže on, da povećaju efikasnost proizvodnje. Ima i kod nas dobrih proizvođača: čije su farme na nivou evropskih sa po hiljadu tovljenika, a i veliki klaničari imaju sopstvene farme.

Po njemu, poznati ciklusi u svinjarstvu, kada zbog velike ponude pada cena, proredili su se u odnosu na neke godine. Prema njegovim saznanjima većih problema, odnosno drastičnijeg pada cena nije bilo od 2007. godine.

–        Sada je puno problema, a malo rešenja. Proizvođači treba da ugovore proizvodnju s klaničarima. Oni nemaju udruženja, tu je i problem nakupaca i nedostatka poverenja. U težem položaju su farmeri koji nemaju svoju klanicu.  Rešenje je da u vremenima s dobrom cenog investiraju u klanicu. Bilo je primera da su i njih ucenjivali maloprodajni lanci,  pa su oni ipli dalje i pravili sopstvenu prodajnu mrežu ili bar kuću mesa. Važan je plasman. Ne vredi  nešto da proizvodite, ako to niko neće da kupi. Zato su neki odustali od ovog posla i samo prodaju kukuruz – kaže Radović.  

Ostavite odgovor