Novi Sad, 29.januar 2024.
Agroservis
Da li je proizvodnja semena u Srbiji za ratarske biljke nova šansa za povećanje izvoza u ovom poslu i vidi li svoju ulogu u tome država?
Prema zvaničnim podacima iz 2022 godine ostvarili smo izvoz semena u vrednosti od 158 miliona evra, i zabeležili suficit od 91 miliona evra. Agroservis je istraživao ove procese proizvodnje, jer nije jasno da seme uvozimo za svoje potrebe, a da imamo dobit u izvozu. Otkrili smo da polovinu zrna kukuruza za setvu uvozimo iz EU zemalja, 80% suncokreta i uljane repice, a šećernu repu za sve setvene površine.
Evidentan je rast uvoza suncokreta,gde smo ne tako davno bili dominantni kao i sa semenom kukuruza. Ubrzano smo izgubili veće prisustvo ove uljarice na našim njivama ali se situacija svake godine poboljšava jer naš Insitutu ima kvalitetno seme.
Inostrane kompanije koje se bave semenarstvom u Srbiji, ovde su našle dobre ratare i posao teče po dva modela. Prvo, seme koje kombajniraju samo delimično dorađuju i džambo vrećama šalju u doradne centre, najčešće u Austriju. Ima semenskih kuća koje kod nas dorađuju i pakuju seme ali je to manjeg obima. Svako seme koje se otpremi preko granice se evidentira kao izvoz, i to je suficit koji se javlja. Poznavaoci semenske proizvodnje tvrde da je zahtev za upotrebu serfifikovanog semena uz podsticaje države novi kvalitet za ratare, ali u našim uslovima najmanje se odnosi na seme naših Insituta. Zemlje koje su za sopstvena gazdinstva uvele kao obavezno sertifikovano zrno u setvi, imaju i jasne sankcije za one koji se ne pridržavaju tog pravila. Onaj proizvođač koji ne koristi takvu ponudu države, gubi status aktivnog gazdinstva.
Selekcioneri našeg vodećeg Naučnog Insituta za ratarstvo tvrde da je proizvodnja semena složen posao i da zahteva poštovanje mnogih pravila, a pogotovu izolaciju. Zbog toga za reprodukciju suncokreta koriste usluge ratara u drugim zemljama i zrno koje uvezu beleži se kao uvoz.
Soja i pšenica se kod nas seju bez deklaracija iz sopstvene merkantilne proizvodnje. Praktično, semenske pšenice u ponudi prema ratarima je sve manje. Tako će ove godine ratarima u Srbiji biti ponuđena pšenica sa deklarisanom semenom za tek 30.000 hektara. Interesovanje ratara uglavnom je vezano za predosnovno i osnovno seme, ali i reprodukciju C1. Među najtraženijim sortama pšenice su simonida, zvezdana, pobeda, renesansa, apač… i to kao C1 reprodukcija.
Upotreba semena pšenice i soje koje ratari pripremaju za setvu iz merkantilne proizvodnje ne plaćaju nikome za autorstvo, niti se ova proizvodnja evidentira. U mnogim zemljama semenska proizvodnja i ovakav način upotrebe stvorenih sorti je zakonski regulisano. Dobra praksa je u Francuskoj i Belgiji. Farmeri imaju najveći interes za zdravo seme i solidne prinose pa se drže kvaliteta koje nude selekcioneri.
Naši Instituti su daleko od modela prodaje autorskih prava i zaštite sorti, već se bave celom linijom, od stvaranja, preko umnožavanja, do prodaje.
Zakon o semenarstvu koju ima naša zemlja je prevaziđen i ceo ovaj sektor je u zapećku državne administracije, pa je čudno što se sada javljaju ideje o trošenju budžetskog novca za upotrebu semena. U susednoj Hrvatskoj podignuta je uzbuna, jer zemlja ne može da se oslobodi zavisnosti od uvoza i skupog semena. Uvoz nije pokriven izvozom, pa semena koja stižu preko granice plaćaju 2.482 evra po toni. U Srbiji prosečna izvozna cena je 1.053 evra za tonu, a uvozna 3.072 evra za tonu.
Površine pod semenskom proizvodnjom u EU su oko 2 (dva) miliona hektara i većina zemalja beleži pad. Porast postoji u Danskoj 5 %, Švedskoj 2% , Kipru 7% , a u Hrvatskoj 4%. Iskusni semenari tvrde da je ova proizvodnja isplativa i da po obimu može doneti veći priliv deviza nego prodaja malina.