Novi Sad, 16. april 2010.

Do 14. aprila u Srbiji je kukuruzom zasejano oko 12.000 hektara, šećernom repom 42.300 hektara, dok jaru pšenicu nije niko sejao, pa je naše žitno polje ostalo 481.322 hektara.
U celoj Vojvodini setva još nije u punom zamahu, jer je u pojedinim regionima i juče bilo kiše.
Ratari su u dilemi šta i koliko da seju, jer izuzev nezvanične ponude za otkup suncokreta po ceni od 300 evra nijedna uljara se nije oglasila.
Nakon sprovedene ankete među najvećim poslovnim asocijacijama u Vojvodini i većim udruženjima, najviše ratara se opredeljuje za setvu kukuruza, jer, kako kažu, sa njim mogu da čekaju bolje cene i kada na njemu gube – „to je onda manja šteta”.
Međutim, za ovu setvu stižu i signali sa tržišta: počeo je veći otkup po ceni od 12,20 – 12,50 dinara (sa PDV), a u dve luke na Dunavu stižu barže za izvoz, o čemu su poljoprivrednici obavešteni – znaju da kupci ne mogu dugo čekati usidreni. U silosima oko Novog Sada, Pančeva i Zrenjanina, lagerovane količine kukuruza su manje nego lane u ovo doba godine.
Kukuruza u čardacima je najviše u severnom i južnom Banatu, ali je zbog troškova transporta do luka cena nešto niža.
Uljarska industrija je za svoje potrebe obezbedila polovinu potrebnih sirovina putem razmene i još uvek ne nudi uslove za preostali deo roda. U obračunima, koji su do sada napraviljeni sa ratarima, prerađivači su cenu zrna soje priznali po 250, odnosno 260 evra za tonu.
Ratari smatraju da će, zbog niske cene, suncokret biti za 20 odsto manje posejan. Nakon duže pauze u Vojvodini su zaključeni i prvi ugovori o kupovini soje na zeleno, po 28 dinara po kilogramu (sa PDV), što je u odnosu na trenutnu cenu zrna za ratare nepovoljno.
Setva jarog ječma je potpuno podbacila i obavljena je na svega 14.630 hektara u celoj Srbiji.