СРБИЈА ВИШЕ УВОЗИ, НЕГО ШТО ИЗВОЗИ МЕСА – КО ЋЕ ЧИЈУ КОЗУ ДА ГАЈИ И МУЗЕ

 

Београд, 15.11.2022.

РТС

  • Дугогодишње смањење сточног фонда у Србији одразило се и на повећани увоз меса. Само у првих девет месеци ове године за увоз је отишло скоро 132 и по милиона евра. Ненад Будимовић, секретар Удружења за сточарство и прераду сточарских производа, истиче да је највећи проблем у десеткованом сточном фонду и да брзих решења нема. Битно је, указује, да схватимо да је национално опредељење производња хране за сопствене потребе. Могућности да имамо своју козу, коју ће неко други за нас на селу да гаји и музе, оцењује, нису решење за унапређење пољопривредне производње.

Почетком године стручњаци су упозоравали да је у Србији сточни фонд за последњих 30 година преполовљен и да посебно забрињава то што се смањује и расплодно стадо. Упозорено је да ће, ако се то хитно не заустави, бити потребно много година да се сточарство опорави.

Разлога за смањење сточног фонда има много, један од њих је и повећан увоз смрзнутог меса.

Извоз меса

- 2019 - око 38 милиона евра
- 2020 - око 31 и по милион евра
- 2021 - скоро 32 милиона евра
- ове године до септембра око 32 и по милиона евра

Ненад Будимовић истиче да је Србија једна од ретких земаља на свету која има добре спољнотрговинске уговоре с Кином, Турском, Америком, Русијом, ЕУ, ЦЕФТ-ом, али да је мала реализација тог извоза и млека, млечних производа, меса и месних производа.   

Објашњава да је проблем и десеткован сточни фонд.

"Однос сточарске и ратарске производње био је неких 60 према 50 процената у корист биљне, а сада је тај однос око 70 према 30 одсто у корист такође биљне производње. То говори да је пад грла био изразит, два до три посто на годишњем нивоу", наводи он.

Увоз меса

- 2019 - око 98 милиона и 800.000 евра
- 2020 - више од 102 милиона евра
- 2021 - скоро 109 и по милиона евра
- ове године у првих девет месеци скоро 132 и по милиона евра

Међутим, указује да се то није толико одразило на производњу, јер је порасла продуктивност по грлу и да се на тај начин компензовао тај недостатак грла у стаду.

То, наравно, све има крај и дошло је, наглашава, до пада производње и самим тим изгубљен је извоз на тржишта.

"Неке државе су постигле самодовољност производње, као што је Руска Федерација и у принципу добијамо понуде за увоз меса. Тако да је то неколико фактора који су кључни у овом проблему", прецизирао је Будимовић.

Да ли Србија производи довољно меса за себе

Истиче и да Србија још увек производи довољно меса за сопствене потребе.

Једино је самодовољност у производњи свињског меса око 90 посто, па је десет одсто предодређено за увоз, углавном за прераду.

Напомиње и да је на такву ситуацију доста утицао период ковида и нова екониомска криза, па су последњих месеци многе државе отказале уговоре, тако да нам, како је рекао, не иде на руку читав ланац проблема. 

Шта је био узрок несташице млека

Будимовић наводи да је поремећај у снабдевању млека био пре месец дана у свом зениту и да је сигурно да је мањи број музних крава допринео томе, али да су и наши потрошачи почели да купују више него што им треба.

"Онда је дошло до увоза и није то ништа страшно да на полицама бирамо шта ћемо купити, али мора и млеко наших произвођача да буде. Морамо да имамо сопствену производњу", додаје.

Потврђује да ће на тржишту бити довољно млека и да Србија производи довољно за сопствене потребе и за тржишне вишкове.

Како подстаћи производњу 

"Подстицаји које је држава предоредила за производњу нису довољњи. Треба радити на генетици, повећању продуктивности грла. Ако већ хранимо краву да она даје 5.000 литара годишње млека, а не три и по", указује Будимовић.

Каже да је у Србији на снази Закон о забрани употребе генетски модификованих организама, тако да је та компонента у храни за животиње дупло скупља него у што је у ЕУ где је дозвољена и употреба ГМО сојине сачме. 

Такође, наводи и да стартна позиција није иста фармера у Србији и у другим земљама и због тога нисмо конкурентни.

Посебно истиче да брзи начин у развоју сточарства не постоји.

"Битно је да схватимо да је национално опредељење производња хране за сопствене потребе и системске мере треба да се примењују. Оно што прво треба урадити је исплата свих подстицаја и премија које је држава определила на време", наглашава Будимовић.

Могућност да имамо своју козу коју ће неко други за нас на селу да гаји и музе, које су постале актуелне, Будимовић оцењује да нису решење за унапређење пољопривредне производње.

"Наравно да то може да буде спорадично решење, али генерално за привреду није", закључује Будимовић. 



---
 
Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---




---
 
Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---


--- Vaš komentar na nove cene žitarica 
---  
---> KLIKNITE OVDE! <---



--- Besplatni Agro Saveti 
---
---> KLIKNITE OVDE! <---