Novi Sad, 22. jun 2015.
Izvor: Dnevnik
Srbija neće dobiti poljoprivrednu banku niti filijale po celoj zemlji, kako se ovih dana moglo čuti, već će centralna institucija koja će se baviti plaćanjem u poljoprivredi biti Uprava za agrarna plaćanja.
U narednom periodu očekuje se njena akreditacija za realizaciju IPARD programa, što znači da će se uvećati obim novca namenjenog srpskim poljoprivrednicima, ali isplatu para iz evropskih fondova i nacionalne kase u svakom slučaju neće obavljati „poljoprivredne banke”.
Podsetimo, ministarka poljoprivrede Snežana Bogosavljević Bošković kazala je pre nekoliko dana na sednici skupštinskog Odbora za poljoprivredu da će Uprava za agrarna plaćanja postepeno biti pretvorena u poljoprivrednu banku Srbije, međutim, ispostavilo se da je u stvari banka pomenuta u prenesenom značenju, a ne kao finansijska institucija koja će deliti kredite, isplaćivati novac… Kako nam je potvrđeno u Ministarstvu poljoprivrde, ministarka je reč „banka” pomenula figurativno, ali to nije tako shvaćeno i interpretirano.
Ministarka je u izlaganju na skupštinskom odboru kazala i da je već sada, u ovoj godini, neophodno da u Upravi za agrarna plaćanja budu zaposlena 103 stručnjaka, a ukupno će biti potrebno 530 zaposlenih. Povećanje broja zaposlenih u toj instituciji i jeste jedan od administartivnih zahteva koje nismo ispunili da bismo je akreditovali u okviru programa pomoći našem ruralnom razvoju iz EU fondova.
Podsetimo, Evropska komisija je u januaru ove godine usvojila IPARD program Srbije 2014–2020, što znači da će u tom periodu podržati ruralni razvoj, i to sa 175 miliona evra. Sada se odvija proces akreditacije IPARD-ovih operativnih struktura, a to su Sektor za ruralni razvoj, odnosno Upravljačko telo i Uprava za agrarna plaćanja (možda buduća agencija za plaćanje) te određeni delovi Ministarstva finansija i Revizorskog tela pri Vladi. Ministarstvo finansija ima ulogu koordinatora svih tih aktivnosti i deo je akreditacionog procesa.
U skladu s tim procesom i obavezama koje još treba da ispunimo da bismo počeli realizaciju programa za pretpristupnu pomoć našoj poljoprivredi iz evropskih fondova, nedavno je Uprava za agrarna plaćanja preseljena iz Šapca u Beograd. Na sednici Odbora za poljoprivredu Snežana Bogosavljević Bošković osvrnula se i na Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Ukazala je na to da na terenu ima dosta problema i zloupotreba kod zakupa državnog poljoprivrednog zemljišta, istakavši da su ta pitanja u nadležnosti lokalnih samouprava, i založila se za to da to ministarstvo dobije nadleženost da izdaje makar trećnu tih dozvola, kao što je to na primer slučaj u Mađarskoj, da do zloupotreba ne bi dolazilo.
Ministarka je istakla i da ima dosta zainteresovanih investitora iz Kine koji žele da investiraju u poljopriveredu u Srbiji, kao i koji žele da kupuju meso iz Srbije za kinesko tržište.
KINEZI SAMO MERKAJU NAŠE MESO
Vršilac dužnosti direktora Uprave za veterinu Dejan Bugarski je na sednici Odbora za poljoprivredu naglasio da su kineski privrednici gledali naše sertifikate za proizvodnju jagnjećeg i junećeg mesa.– Kineski poslovni ljudi jesu zainteresovani za tu saradnju, ali kada su u pitanju njihovi državni organi, to baš i ne može da se kaže – rekao je Bugarski, i ukazao na to da je za konkretizaciju saradnje s kineskim partnerima izuzetno važna i neophodna politička podrška obeju država.