DRŽAVNI PODSTICAJI POVEĆALI STADA

Utrine, 29. avgust 2019.

Na poziv Udruženja „Kasum” iz Utrina, juče se uz podršku Saveza vojvođanskih udruženja u ovom selu okupilo pedesetak odgajivača tovnih rasa goveda, a gosti su bili farmeri i eksperti za ovu granu iz Mađarske i Slovačke. Dobro zamišljeni program i detaljna izlaganja učesnika nije pratio odgovarajući prevod, pa su neki učesnici ostali bez očekivanih saznanja.

Odavno niko nije ponudio tako zanimljiv program o govedarstvu kao što je to učinilo Udruženje „Kasum”. Razgovaralo se o uzgoju, oplodnji grla, iskustvima iz Mađarske i Slovačke, a iznet je i presek stanja u Srbiji.

Prema obrazloženim temama, tovno govedarstvo uz manje oscilacije u većini zemalja se uspešno razvija i ima perspektivu. U EU najviše su napredovale Slovačka, Češka i Mađarska, dok se u Rumuniji očekuje pad proizvodnje zbog ubrzane prodaje krava.

Farmeri u opštinama Bačka Topola, Ada, Senta i Čoka sve više se okreću tovnom govedarstvu, ali su još uvek, što se tiče uvođenja kvalitetnih grla u proizvodnju, na samom početku. Najbrojnije u gajenju su rase šarole i hereford. Od dvadesetak stočara samo njih 2-3 za uzgoj koriste pašnjake. Cene od 2,10-2,20 evra za kilogram žive vage je stimulativno i realno uz cenu od 550 evra za telad.

Stočari su juče podržali inicijativu da Proizvodna grupa odgajivača tovnih rasa, u okviru Udruženja „Agroprofit”, pronađe klanicu za izvozne poslove. Sa ovog skupa upućen je i zahtev Upravi za agrarna plaćanja da isplati premije, da bi farmeri lakše pripremili hranu za zimu, a Upravi za veterinu da omogući da svako od stočara bira veterinara.

Učesnici Savetovanja

Oni su primetili da naša zemlja ima najveći broj podsticaja za stočare, pa je po njima velika šteta što se broj krava ubrzano smanjuje, a cena utovljene junadi opada, iako je u ponudi godišnje oko 150.000 komada.

Takođe su ocenili da je zastoj u izvozu junećeg mesa pokolebalo mnoge stočare da nastave ovaj posao i da od maja do danas u praksi nije zaživeo otkup junadi putem razmene za merkantilni kukuruz, koji su farmeri prihvatili u dogovoru sa Ministarstvom poljoprivrede.

Jedan od zaključaka ovog savetovanja je i ponovo izražena potreba da se u Srbiji osnuje Agrarna komora, jer najbrojniji deo radne populacije – poljoprivrednici, njih 450.000, nisu u komorskom sistemu. Obrazloženje kojim se beži od ove inicijative svodi se na navodnu zastupljenost gazdinstava preko Zadružnog saveza u komorskom sistemu, iako se zna da sve zadruge u Srbiji imaju svega 40.000 kooperanata, što je deset puta manje od broja aktivnih gazdinstava u poljoprivredi.

Tov junadi na farmi Berze

Farmeri iz ovog regiona smatraju da bi bilo korisno postojanje jedne klanice koja bi prerađivala meso od podolske rase goveda, što se u Mađarskoj pokazalo kao izuzetno uspešno.

Odgajivačima je preporučeno da vode detaljno evidenciju o troškovima i investicijama, jer sve napredne zemlje tovne rase uglvnom drže na ispaši, jer je štalski uzgoj skup.