ODGOVORI MLEKARA VRTE SE U KRUG
Novi Sad, 22. april 2014.
Mlekare, istina ne sve, smanjuju cenu mleka i otkup, ali ne i svim farmerima. To je bio povod da upitamo prerađivače zašto to čine i gde je kraj takvim poslovnim potezima?
Farmeri i udruženja koja ih zastupaju su zatečeni ovakvim potezima, jer upravo dolazi period kada se mlekarama nudi najviše mleka.
Ono do čega je došla naša redakcija svodi se na nekoliko najčešćih istovetnih odgovora prerađivača: „imamo zalihe, a potrošnja se smanjuje”, „radimo punim kapacitetom i gomilamo proizvode”, „nedostaje nam novo tržište”…
U otkupu su posebno zatečeni mali proizvođači, kojima je i mala proizvodnja značajan izvor prihoda. Oni u većini nemaju mleko „E” klase i to im otkupljivači zameraju i otkazuju ili smanjuju preuzimanje.
Od 140 otkupljivača mleka među većima je dvadesetak, ali veliki deo mleka, skoro jedna četvrtina proizvedenog, je izvan premija. Pojedinim većim mlekarama, što uglavnom kriju, godinama opada otkup po obimu i broju dobavljača.
Među uspešnima ima manjih mlekara koje su osvajale deo tržišta ili bolje rečeno „vešto otele” velikim kompanijama i to je za „velike igrače” ozbiljan ekonomski problem. Tako u Novom Sadu postoji dnevna isporuka mleka iz Niša, Kragujevca…
O svojim troškovima mlekare ne žele da govore, ali tvrde da im se više isplati preuzimanje mleka sa dva-tri lokaliteta, nego da ga sakupljaju od kuće do kuće, što često čine u brdskim predelima.
Ovih dana znaće se i šta se uvozi i pod kojom šifrom, a spada u mlečne sirovine ili u poluproizvode, jer se sumnja da taj posao „nije čist” , kažu u udruženjima farmera..
Cela situacija je alarmantna, jer pro izvodnja koju država subvencioniše prvima u lancu (farmerima) ne donosi u celini stabilnost i ubija volju za nova ulaganja. Na drugoj strani, tržište se otvara za farmere iz EU.
Da li je umanjenje otkupa prolazna ili čak najava veće krize za farmere, znaće se posle detaljne analize. U sagledavanju pozicije, farmeri će uporediti svoje domete sa proizvodnim rezultatima farmera iz EU, kojima su ukinuta ograničenja u proizvodnji i jure na nova tržišta.
Njihove muzare proizvode u proseku dva puta više od naših, a ima farmi gde je to i skoro tri puta. Ova visoka proizvodnja je interesantna za uvoznike dorađenog jeftinog mleka, a to je suprotno interesu naših prerađivača. Ako je to tako, onda u celom domaćem lancu i nema dovoljno primera dobrog partnerstva. Farmeri takvu praksu skupo plaćaju, jer sporo napreduju u produktivnosti i kvalitetu, a nemaju ni precizne ugovore o poslovnoj saradnji sa mlekarama. Svi pogledi su uprti prema Ministarstvu poljoprivrede. Očekuje se provera efekta ulaganja i ocena stanja u mlečnom sektoru, u koji je uložen novac poreskih obveznika. Ta ocena će, sasvim sigurno, obuhvatiti i prerađivače, otkupljivače i farmere. Svestraniju analizu po formaciji organizacije mogla bi da obavi i Privredna komora Srbije, koja u ovakvim trenucima retko za isti sto poziva sve zainteresovane, a pogotovo suprostavljene strane.
Apsurd je tu: imamo manje muzara, a po ponašanju mlekarske industrije – višak mleka!?