Trošenje Agrarnog budžeta

Novi Sad, 10. februar 2011.

- Kada je reč o najavi povećanja subvencija po umatičenom grlu i premija za mleko, smatram da je Ministarstvo poljoprivrede uradilo što je najviše moglo u ovom trenutku –  kaže za „AgroServis“ sekretar Odbora poljoprivrede, vodoprivrede i prehrambene industrije Privredne komore Vojvodine Đorđe Bugarin.

On ističe da treba imati u vidu činjenicu da je država prodala većinsko vlasništvo nekim ljudima u mlekarskoj industriji koji sada imaju svoje profitne interese i da ne može ni na koji način da se meša u odnose koje oni imaju prema svojim dobavljačima ili kupcima njihovih proizvoda. Država ima određenu lepezu mera koje se tiču pre svega spoljnotrgovinskog poslovanja, ali ona ne može da bude komandant odnosa u situaciji kada se opredelila za tržišnu privredu i kada je prodala kapital koji nije morala prodati, a mogla je deo tog kapitala dati proizvođačima mleka, pa bi se njihov uticaj u prerađivačkoj industriji pojačao srazmerno vlasničkim pravima u njoj.

- Dražava je sebi napravila medveđu uslugu i pokidala je reprodukcioni lanac, a zarad sitnih budžetskih apetita za zapušavanje rupa u Budžetu Republike Srbije, prodajući kapital imaginarnim licima oličenim kroz različite fondove kakav je „Salford“, gde se ne znaju vlasnici – tvrdi Bugarin i dodaje: - Država je dodatno dozvolila koncentraciju kapitala istog vlasnika u jednoj firmi. Tako je ugašena Novosadska mlekara koja je preneta u „Imlek“, dok su prethodno ugašene mlekare u Odžacima i Pivnicama koje su 1989. godine postale deo Novosadske mlekare. Država je tako svojim činjenjem ili nečinjenjem napravila atmosferu u kojoj se sada nalazi. Država je sada prinuđena da plaća ceh svojih grešaka tako što će preko subvencija i premija plaćati stočare da proizvode mleko i da se zadrže u toj proizvodnji.

Kada je reč o potrebi da proizvođači mleka, mlekare i trgovci zajednički utvrde otkupnu cenu mleka, Bugarin objašnjava da Privredna komora generalno nema obaveza prema fizičkim licima jer oni nisu članovi komorskog sitema. Oni su nagovoreni od strane države da formiraju različita udruženja tipa Asocijacije proizvođača mleka. Oni preko Asocijacije mogu da uđu u priču sa fabrikama i bez komorskog sistema. Druga je stvar što smo mi u Komori voljni da na inicijativu bilo koje strane budemo mesto okupljanja, čak kada je reč i o onima koji nisu deo komorskog sistema.

- Mi ćemo jednosatavno pružiti logistiku u toj varijanti, ali nećemo se zalagati ni za jedno ni za drugo rešenje, nego ćemo im omogućiti da sednu za isti sto i da pregovaraju. Da bi se to desilo, moraju obe strane da pristanu. Dakle, asocijacije nisu članovi komorskog sistema, pa neka same rešavaju problem – zaključuje Bugarin. (AgroServis)