NA CENI KRUPNIJI PLODOVI
Prokuplje, 18. decembar 2014.
Izvor: PSSS Prokuplje
Klase se određuju brojem plodova u pola kilograma, tako da prva klasa sadrži 50-60 plodova.
Po broju stabala, šljiva je naša najvažnija voćna vrsta od koje se raznovrsnom preradom dobijaju različiti proizvodi. Najznačajniji i najvažniji proizvod je osušena šljiva koja, osim hranjive vrednosti, ima i neke druge osobine, kao što je regulisanje probave. Kvalitetna suva šljiva, isto kao i pekmez od svežih i osušenih šljiva, uvek se može plasirati na inostrano tzžište.
Sušenje različitih vrsta poljoprivrednih proizvoda je najstarija tehnologija konzerviranja i čuvanja hrane, koja se usavršava i danas. Pri konzerviranju različitih vrsta poljoprivrednih proizvoda sušenjem, pored toplotne energije Sunca, koriste se i drugi izvori energije kao što su čvrstam tečna, gasovita goriva, električna energija i dr. Primenjuje se veliki broj različitih vrsta uređaja za sušenje i to, od onih najstarijih tzv. pušnica, do savremenih sušara s beskrajnom trakom s indirektnim načinom sušenja i automatskom regulacijom celokupnog procesa sušenja.
Da bi se postigao kvalitet suve šljive i ostvarila dobit, neophodno je koristiti male savremene sušare na čvrsto gorivo sa indirektnim sušenjem.
Šljiva, namenjena za sušenje, mora biti potpuno zrela, s povoljnim odnosom šećerai kiselina, što osušenom proizvodu osigurava dobar ukus. Plodovi ne smeju biti suviše sitni, jer se kvalitetnim smatra proizvod s krupnijim plodovima. Na plodovima ne sme biti mehaničkih oštećenja, jer to uslovljava gubitak soka pri sušenju. Prema tome, plodovi moraj biti zdravi, zreli i bez tragova oštećenja.
Najkvalitetnija sorta koja se preporučuje za sušenje je Požega. U poslednje vreme sve se više suši američka sorta Stenlej. Sveža šljiva, namenjena za sušenje, ne bi trebalo da ima manje od 60 odsto suve materije.
Tehnički postupak proizvodnje sušene šljive uključuje sledeće operacije: pregled, pranje, pregled, klasiranje, stavljanje na lese, sušenje.
Sam proces sušenje traje oko 20 časova. Osušena šljiva treba da ima 22-26 odsto više vlage, što zavisi od načina obrade. Pre unošenja u skladište šljiva treba potpuno da se ohladi. Za skladištenje osušene šljive koriste se čiste, promajne, dezinfikovane, okrečene prostorije s obrađenim podom, kako bi se onemogućio razvoj bilo kakvih štetočina i insekata.
Šljiva se ponovo klasira u procesu završne obrade u pet-šest klasa, kako bi proizvod bio što ujednačenijeg kvaliteta. Klase se određuju brojem plodova u pola kilograma, tako da prva klasa sadrži 50-60 plodova,a šesta klasa-merkantil 100-120 plodova.
Završna obrada suvih šljiva obavlja se najčešće tzv. vlažnim postupkom, tj. zagrevanjem vodenom parom na 89 do 90 stepeni, uz potapanje u petoprocentni rastvor kalijum-sorbata, pri čemu se na površini plodova zadrži potrebna količina kalijum-sorbata koja služi kao zaštita, s obzirom na povećan sadržaj vode. Za pakovanje ovako pripremljene suve šljive koriste se plastične kese i kartonske kutije. (Dipl. inž. Evica Radonjić)