SVE VIŠE ZADRUGA U SRBIJI, ALI PROBLEMI I DALJE ISTI – SVOJINA

 

Beograd, 29. oktobar 2018.

Izvor: Dnevnik.rs

  • I pored brojnih teškoća s kojima se suočava, srpsko zadrugarstvo proteklih godina beleži značajan razvoj, što pokazuje i podatak da ih je od sredine 2017. godine, kada je pokrenut projekat „500 zadruga u 500 sela” u Srbiji osnovano više od 300.

Predsednik Zadružnog saveza Srbije Nikola Mihailović kaže da je interesovanje u Srbiji za osnivanje novih zadruga ogromno te da će iskustva naše zemlje u toj oblasti narednih dana zadrugari preneti i španskim kolegama, koji borave u Srbiji i učestvuju na poslovnom Forumu „Španija–Srbija”.

Predstavnici brojnih srpskih zadruga i udruženja zadrugara su na panelu „Poljoprivredne zadruge u Srbiji i Španiji”, u okviru Foruma, imali priliku da razmene mišljenja i iskustva te ostvare međusobne poslovne kontakte.

„Značajno nam je da čujemo kako stvari stoje u EU“, kaže Mihailović, i dodaje da „od Drugog svetskog rata nije bilo takvih mera” kao što su mere koje se tiču podsticaja za osnivanje novih zadruga u Srbiji.

Podseća na to da je Vlada izdvojila 825 miliona dinara u ovoj godini za pomoć pri osnivanju novih zadruga i da je konkurs završen u avgustu. Kaže da je do sada bilo „uhodavanja i nenamernih grešaka prilikom konkurisanja za novac” države, ali da su zadrugari ove godine u velikoj meri dobro napisali projekte.

„Konkurs je završen u avgustu, komisija radi svoj posao i pregleda prispele programe tako da će se u narednih dvadesetak dana znati konačna rang-lista“, kaže Mihailović.

Smatra da je potez Vlade za osnivanje novih zadruga ujedinio zadrugare u Srbiji.

Sekretarka Zadružnog saveza Vojvodine Jelena Nestorov Bizonj smatra da je zadrugarstvo u Srbiji danas u nešto boljem položaju nego prethodnih godina, ali da prostora za poboljšanje ima još mnogo.

„Ali, svaki napor daje i rezultate“, kaže Jelena Nestorov Bizonj.

„U poslednje dve godine možemo reći da je položaj zadruga u najmanju ruku izjednačen s drugim pravnim licima tako da imamo novi Zakon o zadrugama koji je u primeni. Istina je, i on se teško primenjuje, ali ostvaruje prava zadruga.“

S druge strane, dodaje, zadruge danas u Srbiji imaju prava na podsticaje, što nisu u celini imale u prethodnom periodu. Ističe da je bespovratna pomoć države, kroz program razvoja zadrugarstva i ruralnih sredina, za sada jedini primer investicija države u zadrugarstvo.

„I to je jedna velika podrška zadružnom sektoru“, dodala je ona.

Zadrugari još uvek, navodi, imaju niz problema...

„Njihovi problemi su sigurno manji kada se udruže u zadruge. I tada imaju probleme koji su ekonomskog tipa, ali mogu ih lakše prevazići zajedno. Zadruge se i dalje suočavaju s nerešenim pitanjima iz prošlosti kao što su status svojine“, navodi Jelena Nestorov Bizonj, i podvlači da je jedini način da taj sektor opstane na tržištu – udruživanje.

Nema kritičara

„Na terenu smo uočili da nas je potez Vlade ujedinio, Zadružni savez i zadruge. Pojedinačno smo se borili za svoje poslove, ali smo bili slabi“, objašnjava Nikola Mihailović, i navodi da je stvoren „dobar tim” koji uključuje mesne zajednice, lokalne samouprave, državni vrh i Srpsku akademiju nauka i umetnosti.

„Kod nas uvek ima dosta kritičara, a o ovom programu niko nije rekao nijednu ružnu reč: svi se slažu da treba oživeti naše selo, a zadruga je spasonosno rešenje.“