FARMER BIRA KUPCA I CENU

Danska, 23. novembar 2018.

Iako u Danskoj drhte zbog mogućeg talasa afričke kuge svinja, naš saradnik Slaviša Dabižljević je uspeo da stigne do tamošnjih farmera. Dostavljajući tekst za „Gazdinstvo”, naveo je detalj: prvo uginulo svinjče u Danskoj od afričke kuge koštalo bi oko 450 miliona evra. To bi bila cena uništavanja svih farmi u ovoj zemlji. Zbog toga su mere zaštite velike, pa i naš saradnik jedan dan pre puta nije smeo da u Srbiji poseti ni jednu farmu, niti da nogom kroči u prasilište sa kamerom.

U organizaciji ambasade Karljevine Danske i „Prokredit”  banke u oktobru je upriličena poseta  proizvođača svinja iz Srbije Danskoj. Cilj posete je bio da se naši proizvođači svinjskog mesa upoznaju  sa iskustvima i novim saznanjima Danaca, koji u ovom poslu prednjače u evropskim i svetskim razmerama. I zaista susreti kao što je poseta Akademiji svinjarstva u Herningu, koja okuplja i proivođače svinja i proizvođače opreme, bili su veoma korisni. Organizovani su radni sastanci i pokrenuti razgovori oinvesticijamau nove proizvodne kapacitete za uzgoj svinja po sistemu ključ u ruke koje radi „ACO Funki".

• ,,ACO Funki” je danas svetski lider u proizvodnji opreme za farme svinja širom sveta  i naša rešenja primenjuju se u uzgoju  od 50 do nekoliko hiljada krmača.Iz centrale u Herningu „pokrivamo”45 zemalja, a takođe smoprisustnii u Kini - kaže menadžer ove kompanije  Vili Osminsen i dodaje da u poslednjih desetak godina uspešno rade i u Srbiji prodajući opremu i rešenja na nekim od najpoznatijih farmi proizvođača svinja. - Želimo da svoju poziciju na tržištu pojačamo i kroz saradnju sa ambasadom Danske u Srbiji i sa drugih šest kompanija koje su predsatvili svoja rešenja gostima iz Srbije - zaključuje Osmunsen.

I poseta farmi svinja u Alstrupu izazavala je oduševljenje kod onih koji su se našli na ovom putu. Iako je slika govorila više od hiljadu reči neki akcenti koje smo izvukli iz opširnog razgovora sa vlasnikom farme zaslužuju da se nađu u ovom tekstu.

Pal Eriksen

• Imam pomešanu farmu svinja i krava i obrađujem oko 600 hektara zemljišta. Imamo šest radnika na farmi i dva koja obrađuju zemlju, a koji ovde rade već dugi niz godina. Radi se u smenama, tako da je svaki treći vikend radni. Dobro je generalno biti farmer svinja u Danskoj. Naročito u nekoliko poslednjih godina rezultati su bili dobri. Ova godina je nešto problamitičnija, prinosi su manji za 30-40 odsto, cene su takođe pale i zatoje ova godina teža – kaže Eriksen. -  Takođe postoji veliki problem sa afričkom kugom, iakosam vodio računa da se zaraza spreči i da se ne širi. Što se tiče pšenice, prinosi su uporedivi:oko 9 tona/ha, a ječam oko 7 tona/ha. Na farmi imam oko 1.250 krmačai godišnje proizvedemo oko 44 hiljade prasića.Današnja cena prasića za klanje kod nas se kreće od 1,10 do 1,20 evra/kg, tako da, kada se kupuje  prase od 30-setak kilograma košta oko 30 do 35 evra. Svinje su u tovu oko tri meseca do sto dana i izlaze sa oko 120 kg, odnosno 85 kg mesa prema klaničarima, zavisno od toga da li je prirast na dnevnoj osnovi 900 grama ili 1.050 grama. Razlika u ceni je manje-više 5 odsto u odnosu na sadržaj mesa i masti, 60 odsto je randman. Savetodavne službe su organizovane na regionalnom nivou i po principu sindikata.

U gradu Viborgu, u savetodavnoj službi koja je nadležna za farmere u ovom regionu, imaju 200 zaposlenih, koji pružaju savetodavne usluge svih vrsta, od proizvodnje, finansija, menadžmenta... Farmeri najčešće koriste usluge menadžmenta i finansija. U principu, služba takve usluge i naplaćuju i na komercijalnoj osnovi - oko 150 evra na sat.

• Imamo godišnju članarinu koju plaćamo za savetodavne usluge, da ih načelno pokrivaju. Ono što je vama verovatno interesantno za odnose sa „Deniš kranom”, mi sa njima imamo ugovor da oni moraju da prihvate naše svinje, ali mi ne moramo da im prodamo.Uglavnom sve svinje 100 posto idu ka „Deniš kranu”– navodi Eriksen. - Od EU se dobija oko 300 evra po hektaru, ali svake godine to je sve manje i manje. Od Danske države se još manje dobija i to su subvencije za korišćenje savetodavnih usluga, pre svega u oblasti zaštite životne sredine.

Hektar zemlje u Danskoj košta oko 20.000 evra. Najčešće farmer kupuje zemlju u svom okruženju i tako širi posed.

• Moja poruka srpskim famerima je „držite se”. Mislim da u vašem regionu postoji mnogo više prostora za rast i razvoj nego kod nas, budući da ovde cene rastu i jako je teško održavati nivo proizvodnje, a ima i mnogo pritisaka za zaštitu životne sredine - zemljišta i vode. I još jednom ponoviću - držite se skupa, samo tako uspeh je zagarantovan – poručio je Eriksen.

Samo je skulpura praščare bila za fotografisanje

Među našim farmerima iz Srbije vladalo je veliko zadovoljstvo što su se našli u poseti Danskoj, koja se danas smatra kolevkom svinjarske industrije u pravom smislu reči.

-Ovo je jako dragoceno iskustvo za sve nas, jer definitivno Danska je lider u ovom poslu i sve ono što smo videli ovde sad je na nama da se potrudimo i primenimo u svojim kompanijama na svojim farmama u Srbiji - kaže Milena Stevanović direktor MAK doo iz Niša

Videli smo mogo lepih stavri. Najviše što mejezanimalo i što sam zapamtio je hlađenje i grejanje u objektima, kakobi svinje i kod nas imalešto bolje uslove, što veći prirast i što bolje rezultate  da postignemo. Mada i u Danskoj ima raznih proizvođača i kada bi trebalo sutra da pravim farmu ne znam za koji sistem bi se opredelio. Znači, ova dva-tri dana bilo je malo da se čovek uveri koja bi bila najbolja kombinacija - kaže Čaba Boršoš, poljoprivrednik iz Adorjana

I Dragiša Tojčić, poljoprivrednik iz Sibača, pun je utisaka.

• Tehnika je dobra, mada jednu tehniku koju smo pogledali već imam instaliranu na mojoj farmi. Da li će biti dobra, to će vreme pokazati.
• Prezadovoljan sam organizacijom države Danske i svinjarstava u njoj, kao i njihovim udruženjima - ističe Zvonko Krajčinović, farmer iz Mačve
• Fascinirala me organizacija PIG AKADEMIJE u Herningu, kako su ovo osmislili da bukvalno sve na jednom mestu možemo da vidimo - od genetike preko projektovanja i izgradnje i opremanje objekata, kroz rešenja klimatizacije i zaštite životne sredine, što čini zaokružen ciklus. Utiske koje nosim u Srbiju su da mi sa svojim znanjem možemo to da pratimo. Nedostaje nam možda malo finansija da bi bili konkurentni sa njima i neka podrška u tom smislu, ali mislim da uz dovoljno ulaganja sasvim realno možemo da budemo rame uz rame sa Dancima u prizvodnji svinja - zaključuje Saša Miljković iz firme EKO Mlek doo iz Kaone.