DA LI ĆE SUŠA DRMATI CENE – ULJANA REPICA SOLIDNO IZGLEDA
Beograd/Pariz, 12. april 2017. Izveštaji iz gotovo svih regiona u Srbiji pokazuju da je za razvoj zasejanih površina (pšenica, uljana repica, ječam, krmiva) palo nedovoljno kiše, koja nedostaje i za obimnu prolećnu setvu. Povoljna vest je: uljana repica se dobro drži u Srbiji na oko 36.000 hektara, jedan deo zasejanih površina je zbog smrzavanja – preoran.
Trenutna cena ove uljarice na berzi u Frankfurtu je 414 – 416 evra po toni. Ovo je i dobra poruka našim ratarima da ne pristaju na avansnu prodaju, koja se kreće oko 320 evra po toni. Kod nas će i ovog proleća biti posejano najviše kukuruza, dok njegovu setvu neznatno smanjuju u SAD-u.
O ovoj žitarici objavljen je zanimljiv tekst u biltenu francuskog sektora za semenski kukuruz i sirak iz koga preuzimamo deo analize.
„Na tržištu kukuruza, kao i na tržištu pšenice, vlada pritisak zbog izgleda svetskih zaliha koje sve više rastu. Naime, kada je reč o kukuruzu, one su skočile za više od 80% između sezona 2010/11. i 2016/17. (predviđanja američkog ministarstva poljoprivrede – USDA), tj. skoro za 100 Mt u odnosu na period od pre šest godina i za otprilike 10 Mt u poređenju sa prethodnom godinom. Preostaje naravno da se potvrde predviđanja svetskih zaliha za 2016/17. koje je američko ministarstvo procenilo na 221 Mt. Proizvodnja u severnoj hemisferi bila je dobra, tj. veoma dobra u 2016, naročito u SAD i zemljama iz oblasti Crnog mora. U južnoj hemisferi žetva još nije počela ili je tek na početku. Međutim, uslovi su za sada povoljni kako u Argentini tako i u Brazilu. Prema tome, vlasti koje izrađuju procene očekuju da će proizvodnja porasti za 33 Mt (USDA) u odnosu na sezonu 2015/16. Tako, uprkos svetskoj potrošnji koja je u porastu, izgledi za većom proizvodnjom nagoveštavaju da će svetske zalihe i dalje biti veoma visoke u 2016/17. Setva za 2017/18. u glavnim proizvodnim regionima utiče naravno na kretanja na tržištu merkantilnog kukuruza. Objavljene su prve procene za zemlje severne hemisfere. USDA je objavio pad predviđenih površina pod kukuruzom u SAD od -4.3%. Očekuje se da će površine na kojima se kukuruz gaji u plodoredu biti u porastu u Ukrajini i Rusiji. Najzad, na nivou Evropske unije, FNPSMS predviđa blagi pad površina (merkantilni i stočni kukuruz) od -1%, tj. 14.3 Mha. Opšte uzev, CIC predviđa pad svetskih površina na kojima se kukuruz gaji u plodoredu od -1% u 2017/18, što se uglavnom može pripisati smanjenju u SAD kao i smanjenju u Kini. S toga, iako je izvesno da je neophodno doraditi ove podatke u toku sezone, oni ne mogu da podrže tržište žutog zrna. Međutim, dok pišemo ove redove, još mnogo posla preostaje da se uradi u severnoj hemisferi. Drugi indikatori će naravno uticati na tržište na manje ili više duži period, kao što su američki politički odnosi, odluke o destokiranju u Kini, kretanje monetarnih pariteta i naravno kretanje tražnje i raspoloživih količina za izvoz. Južnoamerički kukuruz još nije smešten u silose a vremenska prognoza će se pratiti izbliza do sledećeg leta.”
Kako saznaje „AgroServis”, SAD će povećati setvu soje, o čemu će uskoro biti objavljene nove procene.
O tome dr Aleksandra Gajdobranski, koja se bavi analizom proizvodnje i tržištem uljarica kod nas i u svetu, za „AgroServis” kaže:
– Rano je govoriti da obim setve soje u SAD može značajnije da utiče na cenu ove uljarice, ali je sada jasno da se setva povećava iz godine u godinu. Lane su SAD imali rod od 3,6 miliona tona, odnosno 9% više nego 2015. godine. Zanimljivo je da je potrošnja soje u Evropi prošle godine povećana za 5% i da se rast očekuje i u ovoj godini – kaže dr Gajdobranski.
Dr Aleksandra Gajdobranski
Kada je reč o uljanoj repici u Srbiji, ovaj stručnjak procenjuje da se veća setva može tek očekivati.
– Setva na 40.000 hektara je dobar početak za novu ekspanziju. Ova uljarica je dobra prilika za industriju i ratare, jer donosi profit. U budućnosti bi valjalo promeniti metod vrednovanja uljarica u otkupu, tako što bi se suncokret i soja plaćali prema sadržaju ulja, a ne prema težini zrna – istakla je dr Gajdobranski.
U savetodavnim poljoprivrednim stručnim službama tvrde da su ratari obavili solidnu zaštitu polja uljane repice i da je sada potrebna kiša. Oni poljoprivrednici koji imaju u ovom času napad štetočina na poljima treba da procene da li je veća šteta ako odustanu od zaštite u odnosu na gubitak koji bi nastao gaženjem biljki.