nedelja, jul 14Agro servis

U proizvodnji mleka, sopstvena prerada – najveća sigurnost za profit

Zašto je zaboravljeno “mleko za đake”

Čedomir Keco

Proizvodnja mleka je odavno prisutna na selu, a ponekad se javljaju i viškovi ovog proizvoda u domaćinstvima. Vremena se menjaju: otkup mleka je ne tako davno, bio unosan posao za porodice, ali se sve promenilo kada je selo počelo da stari i onemoćava. U ovoj grani stočarstva, familije sa više članova i solidnim seoskim imanjima, danas se o mleku govori kao rizičnom artiklu – po ceni otkupa, dostupnosti tržišta i higijeni. Oko 15000-16000 gazdinstava u Srbiji mleko iz sopstvenih farmi prodaje u 130 mlekara i ostvaruju podršku države – premiju koja će iznositi sada 19 dinara po litri. Muzači su sada zadovoljni državnim podsticajima i kako kažu, uz korektnu otkupnu cenu, doći će na svoje grane. Međutim, još uvek ima domaćinstava koja ne mogu stabilizovati svoj ekonomski status jer imaju mala stada i nedovoljnu mlečnost po grlu, a pogotovo nemaju ili ne znaju put do tržišta.

Prema ovoj kategoriji gazdinstava upućeno je niz poruka: da formiraju specijalizovane mlečne zadruge, da formiraju male radionice za preradu ili da se osposobe za prodaju mleka i mlečnih proizvoda na kućnom pragu.

Prof.dr Vitomir Vidović, ekspert za stočarstvo ima značajna saznanja o proizvodnji mleka u svetu i ubeđen je da naši stočari imaju priliku da uspeju, ali … Pitamo šta je to ali?

prof.dr Vitomir Vidović, foto: đorđe simović, www.poljoprivreda.info)

Potrebna je prvo planska postavka gazdinstva sa jasnim mogućnostima i potrebama bez emocija i pustih želja. Kada se dođe do proizvodnog potencijala za start, onda se ulazi u preradu i sigurnu prodaju…

Bez potpunog udruživanja sa više partnera, ne može se ostvariti. Dakle, farmeri mogu da krenu od male mlekare i prerade i da se postepeno šire. To podrazumeva među njima raspodelu posla, potpuno međusobno poverenje i definisanje svih kriznih tačaka. Taj koncept važi i za tovljače svinja i junadi i za proizvođače priplodnih grla – kaže prof.dr Vidović za AgroServis plus. Sa mlekom, gde postoje sirovine, može najbrže da se razvija privatni sektor – od maloga kapaciteta ka savremenim preradama, ali je tu potrebna i pomoć države i banaka, kao što imaju pomoć inostrani investitori u Srbiji.

-Pogledajte mlečni sektor u Austriji, Švajcarskoj ili Danskoj i samo treba da ga preuzmemo. I Slovenci drže do malih mlekara, veće su im uglavnom propale – kaže naš sagovornik i poručuje:

– Potrebno je da se za reformu ovog sektora, za koji se izdvajaju značajna sredstva, država organizuje putem razvojnih centara sa mladim stručnjacima i posebnim planom za regione gde imamo dovoljno pašnjaka i tradiciju u ovom poslu – zaključuje dr Vidović.

U Srbiji je od privatizacije do danas ugašeno dvadesetak mlekara, a od njih je ostalo samo jedan ili dva brenda, sirevi i kačkavalj. Zanimljivo je da su sa ukidanjem mlekara i centralizacijom mlečne industrije, uz nepovoljnu cenovnu politiku, ugašene i male farme po selima.

Ponuda mleka i proizvoda razvila se do savršenstva: slovenačko mleko možete da kupite na benzinskim pumpama, pa i kioscima.

Jedna smo od retkih zemalja koja nema mleko za đake, a što nam omogućuje Zakon o regulisanju tržišta. Boreći se za svoj status, nijedno udruženje proizvođača mleka u dijalogu sa državnom administracijom nije pomenulo ovu mogućnost koja bi tokom školske godine donela potrošnju od 50000 litara obrađenog mleka dnevno.

Dozvoli obaveštenja o novim vestima! Da Ne hvala