Uoči setve uljane repice

KOREN ZAHTEVA DOBRU PODLOGU

Pokretanjem proizvodnje biodizel goriva u svetu povećano je zanimanje za proizvodnju uljane repice za neprehrambeni lanac. Međutim, bez državnih podsticaja nije moguća održiva proizvodnja. Prosečni prinos uljane repice u našem regionu su oko 2 t/ha, što je znatno niže u odnosu na prinose u nekim evropskim državama. U Nemačkoj je 3,41 t/ha, Francuskoj 3,23 t/ha, Češkoj 2,63 t/ha ili Austriji 2,63 t/ha.
Proizvodnja biodizel snage goriva iz domaćih sirovina, odnosno potreba veće proizvodnje uljane repice, predstavlja priliku ne samo za nastavak korišćenja postojećih površina, već i obnovu biljne proizvodnje na sada zapuštenim poljoprivrednim površinama. U sadašnjim uslovima nije realno očekivati da će Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede dati posebne podsticaje za ovu kulturu. Zavisno od intenziteta agrotehnike, u sadašnjim uslovima rentabilna proizvodnja uljane repice postiže se prinosom od 2,8 do 3,0 t/ha. Ove godine je u Srbiji ovom uljaricom bilo zasejano oko 18.000 hektara, što je manje nego lane.

IZBOR ZEMLJIŠTA
Uljana repica najbolje uspeva na dubokim, humusom i kalcijem bogatom ilovasto-glinastom zemljištu, koja se ne zamuljuju i ne stvaraju pokoricu. Vrlo dobre rezultate daje i na nešto vlažnijim, ali prozračnom i hranivima bogatom zemljištu. Za pravilan rast i razvoj biljke, te za najveće moguće oblikovanje svih komponenti prinosa, glavni koren mora imati mogućnost dubokog prodiranja u zemljište. Stoga joj ekstremno teško i zbijeno zemljište, te ono s plitkim nepropusnim slojem, ne odgovaraju. Manje su joj pogodna i plitko siromašno zemljište, a ne odgovaraju joj ni suvo peskovito zemljište, kao ni zemljište s visokim nivoem podzemne vode i močvarno zemljište. Koren repice traži znatno više kiseonika nego koren žitarica. Zbog toga joj neuređeno zemljište s izraženim depresijama, u kojima se voda i kraće vreme zadržava u toku kišnog perioda, naročito ne odgovaraju. Repica zahteva neutralnu do slabo alkalnu reakciju zemljišta (pH 6,6 - 7,6). Zato smatramo da je ovo prvi i najvažniji činioc u nizu činioca koji ograničavaju dalje povećanje prinosa repice.

PLODORED
Uljanu repicu ne treba uzgajati na istom zemljištu najmanje četiri godine. Pri čestom ili, još gore, ponovljenom uzgoju postoji opasnost od prekomernog nagomilavanja štetočina i bolesti. Na površinama na kojima su uzgajani suncokret, soja, grašak, mahune i deteline, repica se ne bi smela uzgajati takođe četiri godine, zbog osetljivosti na bolesti i štetočine koji prezimljuju u reziduima tih kultura. Najčešći i najbolji predusevi uljanoj repici su žitarice (naročito ozimi ječam), rani krompir i ozimi krmni usevi. Sama repica je izvanredan predusev za sve vrste žitarica, jer rano napušta zemljište i ostavlja dovoljno vremena za pripremu zemljišta.

OBRADA ZEMLJIŠTA
Uljana repica zahteva "vrtno" pripremljen oranični sloj, duboko i dobro obrađen i pre setve slegnut. Ovako pripremljeno zemljište za setvu omogućava brzo i jednolično nicanje, brzu i duboku penetraciju korenovog sistema, ostvarivanje poželjnih i ujednačenih sklopova za svaki pojedini genotip, te brz i snažan početni porast, što su osnovne pretpostavke uspešne proizvodnje. U proizvodnji uljane repice u Hrvatskoj najraširenija je i opšte prihvaćena konvencionalna obrada zemljišta (plug - tanjurača - drljača - setvospremač), bez obzira na uslove. Kako su najčešći predusevi repici žitarice, obrada zemljišta se sastoji od obaveznog prašenja strništa, oranja na 30 - 35 cm dubine (najkasnije tri sedmice pre setve) s istovremenim zatvaranjem brazde i predsetvene pripreme zemljišta. Zavisno od tipa i stanja zemljišta, predsetvenu pripremu zemljišta moguće je obaviti i nekim od kombinovanih oruđa (rotodrljača, rovilica + sijaćica). U svetu se sve više uvode nekonvencionalni načini obrade zemljišta za uljanu repicu i sitnjenje zemljišta bez preokretanja, često povezano sa setvom u jednom ili najviše dva prohoda.

ĐUBRENJE
Optimalno đubrenje uljane repice osnovni je preduslov za postizanje visokih prinosa. Uljana repica ima velike potrebe za svim makrohranivima, a naročito azotom, kalijem, sumporom i kalcijem. Zbog velike nerazmere između prinosa koji se iskorištava u industrijske svrhe (seme - ulje) i ukupnog biološkog prinosa, izraziti je nerazmer između količina pojedinih hraniva koje biljka treba za visoke prinose (iznad 4 t/ha) i količina hraniva koje istim prinosom iznosi iz zemljišta. Razlika između količine hraniva koju biljci osigurava zemljište u datim uslovima (a koja se utvrđuje na bazi savremenih analiza zemljišta) i potreba biljke mora se nadoknaditi đubrenjem.
Količina i odnos pojedinih hraniva za đubrenje uljane repice zavise od karakteristika zemljišta, vremenskim uslovima tokom vegetacije, roku setve i ostvarenoj gustoći sklopa, svojstvima pojedine sorte i o planiranom prinosu. Količinu gnojiva za đubrenje uljane repice najbolje je računati na temelju potreba pojedinih hraniva za planirani prinos semena.
Osnova pri određivanju količina i odnosa kao i vremena i načina primene kako glavnih, tako i mikrohraniva moraju biti analiza zemljišta i dinamika apsorpcije istih, odnosno potreba biljke na pojedinim hranivima tokom vegetacije. Jedino je tako moguće racionalno primeniti sve skuplja đubriva, jer svaki šablon vodi ili u rasipničku tehnologiju ili u gladovanje biljke na pojedinim hranivima, s posledicama sniženih prinosa i nestabilne proizvodnje. Potrebe uljane repice za svim hranivima, a naročito za azotom najveće su u periodu od početnog prolećnog porasta do početka cvetanja. Kompleksna đubriva (pr. NPK 7:20:30 u količini 700 - 800 kg/ha) treba primeniti pre setve, i to jednu polovinu pre osnovne obrade zemljišta (zaorati), a drugu polovinu pri predsetvenoj pripremi zemljišta. Od ukupne količine azota (N), otprilike trećinu primeniti predsetveno (ne više od 60 kg N/ha), a s dve trećine obaviti prihranjivanje. Uopšte je prihvaćena dvokratna prihrana. Prvo prihranjivanje treba obaviti odmah u početku kretanja vegetacije u proleće sa 200 - 250 kg/ha KAN-a, kako bi se pospešila regeneracija useva nakon zime i osiguralo optimalno prolaženje III i IV etape organogeneze. Druga prihrana obavlja se neposredno pre faze pupanja (najčešće dve do tri sedmice nakon prve) sa 150 - 200 kg/ha KAN-a, kako bi se podstakla što veća fotosintetska aktivnost u fazi intenzivnog rasta. Dobra ishranjenost useva u ovoj fazi garancija je da će se što veći broj zametnutih pupova oploditi i razviti u plod - komušku. Kalcifikacija zemljišta naročito je delotvorna kod uljane repice, pri čemu se kod povećanja pH ne sme jednokratno primeniti više od 2 - 2,5 t/ha kreča. Dalje garancije u povećanju prinosa uljane repice leže u kontroli mikro-hraniva, naročito bora. Gde se analizama utvrdi sadržaj bora manji od 0,4 mg/kg zemljišta, delotvorno i isplativo bi bilo provesti folijarnu prihranu useva sa 1 kg aktivne supstance bora po hektaru, ili primenu borirane kombinacije kompleksnog đubriva preko zemljišta.

SETVA
Kvalitetna i na vreme obavljena setva jedan je od osnovnih preduslova uspešne i stabilne proizvodnje ove kulture. Na postizanje idealnih sklopova izabranih sorata, pri kojima se maksimalno razvijaju sve komponente prinosa, najveći uticaj od subjektivnih činioca imaju rokovi setve, način setve, količina semena u setvi i kvalitet semena. Zbog specifičnosti danas raširenih sorata u i posebnosti agro-ekoloških uslova, neminovno je uskladiti tehnologiju setve prema specifičnostima sorte i datim uslovima.
Setvu uljane repice treba započeti 20. avgusta, a završiti najkasnije 5. septembra. Setva se obavlja pneumatskim ili savremenim žitnim sejalicama na međuredni razmak 25 - 30 cm i dubinu 2-3 cm. Količinu semena za svaku sortu (zbog razlike u krupnoći semena i gustoći sklopa) treba odrediti prema formuli:

Preporučeni broj klijavih semenki/m2 x masa
1000 semenki (g)

Očekivano poljsko nicanje u %

U našim uslovima najčešće se koristi 4 -5 kg/ha semena, a pri setvi preciznim sejaćicama i manje.
Gustoća sklopa, uslovljena količinom semena u setvi, kvalitetom semena i uslovima u setvi, jedan je od najproblematičnijih trenutaka u tehnologiji proizvodnje ove kulture. Optimalan sklop za linijske sorte, raširene danas u proizvodnji, je 50 - 70 biljaka/m2, za multilinijske sorte je 40 -60 biljaka/m2, a za hibridne sorte 30 - 50 biljaka/m2 u žetvi. Nikakva povećana količina kvalitetnog semena ne može kompenzovati učinke loše obrade zemljišta i zakasnelih rokova setve. Repica izvrsno kompenzuje sklop - pri smanjenom broju biljaka po jedinici površine povećava se broj komuški i broj semenki po biljci. Tehnologija dorade semena (seme je tretirano fungicidom, insekticidom i polimerskim vezivom) osigurava kvalitetnu setvu i jesensku zaštitu useva od većine štetočina. U sušnim uslovima, nakon setve uljane repice korisno je obaviti valjanje "kembridge" valjkom.

NEGA I ZAŠTITA USEVA
Osnovne mere nege useva (valjanje, prihranjivanje) već smo naveli u tekstu. Za intenzivnu i visoku proizvodnju uljane repice nužno je provoditi integralnu zaštitu useva od korova, bolesti i štetočina, s naglaskom na alternativne mere zaštite (plodored, agrotehnika). S obzirom na potrebne pesticide u proizvodnji, uljana repica zahtevna je kultura i u ovom trenutku (ne)znanje individualnih proizvođača verovatno je najveća barijera njenog većeg udela u strukturi setve i ostvarenju viših prinosa. Suzbijanje bolesti na uljanoj repici postaje sve neizbežnija mera. Kako uljanu repicu treba obavezno tretirati protiv bolesti i štetočina 2 - 3 puta tokom vegetacije (pre cvetanja, u početku i punom cvetanju), korisno je sejati veće površine, gde se za tretiranje useva može koristiti avion. U mnogim državama uobičajeno je da se uz fungicide, na uljanoj repici primenjuju i regulatori rasta koji utiču na prezimljenje useva, iskorištavanje hraniva, ograničenje poleganja, regulisanju toka dozrevanja itd.
(Gospodarski list i AgroServis)

Potrebna količina hraniva za uljanu repicu (kg/ha)

Očekivani prinos dt/ha N P2O5 K2O MgO S
30-35 120-140 80-90 180-210 3-35 50-60
35-40 140-160 90-105 210-240 35-40 60-70
40-50 160-180 105-120 240-270 40-45 70-80