UPOTREBA MINERALNE VUNE U GAJENJU POVRĆA

Povrtarstvo – hidroponika (I deo)

Dr Dubravka Savić, Poljoprivredni fakultet Beograd

Hidroponika u povrtarstvu predstavlja gajenje povrća na inertnim, hemijski nereaktivnim i sterilisanim podlogama, dok geoponika označava tradicionalno gajenje povrća na zemljištu.
Podloge na kojima se hidroponski gaje povrtarske biljke mogu biti pesak, granitni šljunak i tucanik, perlit, vermikulit, mineralna vuna.
Ovakav vid proizvodnje povrća najčešće se primenjuje se u savremenim staklenicima, kao i u kvalitetnijm plastenicima, mada ima i primera uspešne hidroponske proizvodnje povrća i u jednostavnijim tipovima zaštićenog prostora.
U praksi se pokazalo da se najbolji rezultati postižu gajenjem povrća na perlitu i mineralnoj vuni, s tim što se u našoj povrtarskoj praksi preporučuje gajenje na mineralnoj vuni zbog toga što je jednostavnije od gajenja na perlitu.

Kako se pravi mineralna vuna?

Mineralna (ili kamena) vuna nije sintetička podloga. Naprotiv, mineralna vuna se dobija topljenjem bazaltnih stena i krečnjaka na 1.600-1.800°C, pri čemu se oponašanjem prirode stvara lava, koja se u specijalnim centrifugama prevodi u tanke zamršene niti koje su nalik šećernoj peni. Ovako visoka temperatura u procesu pravljenja podloga od mineralne vune onemogućava prisustvo patogenih mikroorganozama i drugih štetnika u njima.
Takođe, mineralna vuna je hemijski neutralna, što znači da hemijski ne reaguje sa hranljivim rastvorom koji teče kroz nju. Od l m3 bazaltnih stena dobija se oko 37 m³ mineralne vune. Najveća nalazišta kvalitetnih bazaltnih stena za ovu svrhu nalaze se u Švedskoj, Španiji i Poljskoj.
Dobijena vlakna mineralne vune, u procesu centrifugiranja, dalje se presuju i oblikuju u blokove, kocke, saksije i kontejnere različitih dimenzija, dok se neiskorišćena vlakna granulišu. Blokovi, kocke i kontejneri od kamene vune koriste se isključivo kao podloge za hidroponsku proizvodnju rasada i odraslih povrtarskih biljaka, dok se granule od mineralne vune mogu koristiti zasebno (npr. u hidroponskom gajenju saksijskih biljaka) ili kao dodatak smešama organskih substrata. Tako, dodavanje upijajućih granula mineralne vune tresetnođubrevitim smešama (u količini 25-50% od ukupne zapremine smeše) znatno povećava vodni kapacitet i aeraciju, podstičući rast i razvoj biljaka, a kasnije i njihovo čuvanje u skladištu. Pored granula koje imaju ulogu absorbenta (upijača) vode, postoje i granule koje „odbijaju“ vodu i predstavljaju odličnu zamenu za sredstva koja poboljšavaju aeraciju poput perlita i granula od stiropora.
Prema čuvenim svetskim proizvođačima sistema za hidroponiku, proizvodnja povrća na mineralnoj vuni upravo predstavlja povratak prirodi. To se može objasniti sledećim prednostima proizvodnje po¬vrća i cveća na ovoj podlozi:

• podloge od mineralne vune su u savršenom skladu sa okolinom jer je ne zagađuju, čiste su (sterilisane) i ne predstavljaju izvor bolesti povrća,

• gajenjem povrća na kamenoj vuni ostvaruje se visok prinos i odličan kvalitet njihovih jestivih delova, a zagađenje okoline je svedeno na minimum,

• nema gubitaka vode i hranljivih materija tokom gajenja useva, čime se postiže ušteda vode i đubriva,

• sredstva za zaštitu biljaka se ne akumuliraju niti u biljkama niti u podlogama, jer su u ovakvom načinu proizvodnje povrća potrebne znatno manje doze zaštitnih sredstava nego pri gajenju na zemljištu,

• pošto je proizvodnja automatizovana i ne koristi se mehanizacija, ulaže se znatno manje manuelnog rada (manje radne snage) nego u tradicionalnoj proizvodnji povrća na zemljištu,

• upotrebljene podloge od kamene vune se recikliraju,

• biljke koje se gaje na kamenoj vuni ne troše svoju energiju na formiranje glomaznog korenovog sistema, već prvenstveno na formiranje nadzemnog dela biljke, odnosno na formiranje jestivih delova biljaka (plodova, listova...),

• odgajivač-povrtar sasvim jednostavno prati na kompjuteru sve promene u zaštićenom prostoru (temperatura vazduha i zemljišta, relativna vlažnost vazduha i zemljišta, ...), tako da zahvaljujući tome lako i pravovremeno može da reaguje u potrebnom trenutku.

Hidroponika na mineralnoj vuni daje značajan doprinos poboljšanju uslova rada u povrtarstvu zbog relativno lakog rukovanja ovim proizvodima (kocke, blokovi, kontejneri, granule), kao i zbog gajenja povrća na čistim i sterilisanim podlogama (koji ne sadrže patogene mikroorganizme i štetnike) uz prilično smanjenu upotrebu sredstava za zaštitu bilja. Zbog toga je veoma bitno naglasiti da je za ovu proizvodnju neophodna mikrobiološka i hemijska analiza vode koja se u hidroponici koristi za navodnjavanje i pripremanje hranljivih rastvora. Mikrobiološka analiza je važna kako se u čistu podlogu ne bi uneli patogeni mikroorganizmi iz vode koja se koristi za navodnjavanje, a hemijska analiza je značajna za određivanje recepture hranljivog rastvora. Infekcija biljaka koje se gaje na mineralnoj vuni može da se pojavi usled kupovine semena koje je već zaraženo egzogeno ili endogeno, ili kao posledica ljudskog faktora. Međutim, iako dođe do pojave bolesti iz navedenih razloga ona se lako zaustavlja - tako što se zaražene biljke zajedno sa blokom mineralne vune uklone (najbolje je spaliti ih).
Pravilnom primenom hidroponike na mineralnoj vuni proizvodi se kvalitetno povrće koje je bezbedno za ishranu ljudi, visokog prinosa, uz maksimalno očuvanje životne sredine, kao i ostvarivanje značajnog profita. Proizvodnjom povrća na mineralnoj vuni dobijaju se lepe, čvrste i zdrave biljke, upotreba pesticida svedena je na minimum, a ušteda vode i đubriva je znatna, što nije slučaj u tradicionalnom gajenju povrća (na zemljištu). Takođe, angažovanje radne snage je svedeno na minimum za datu proizvodnju.