Dodajte Agroservis kao preporučeni izvor na Google-u i lakše pronađite naše najnovije vesti.
Setva ozime pšenice u Rusiji i Ukrajini snažno zaostaje zbog niskih cena, rata i skupog transporta. Ruske površine trenutno su manje za milion hektara, dok Ukrajina zaostaje više od 50 odsto. Rumunija je, sa druge strane, obezbedila 29,6 miliona evra pomoći proizvođačima kukuruza i suncokreta pogođenim sušom.
Crnomorski region ulazi u novu proizvodnu sezonu sa sve većim razlikama između vodećih proizvođača.
Ruski i ukrajinski ratari smanjuju površine pod pšenicom zbog pada cena, otežanog izvoza i visokih troškova. Rumunija pokušava da očuva proizvodnju kukuruza i suncokreta finansijskom pomoći gazdinstvima koja su pretrpela štetu tokom suše 2025. godine.
Najsporija setva u Rusiji od 2013. godine
Ruski poljoprivrednici zasejali su 14 odsto manje ozime pšenice nego u istom periodu prošle godine.
Reč je o najsporijem napretku setve od 2013. godine, kada je poljske radove ozbiljno ometala izuzetno kišna jesen.
Ozima pšenica ima presudnu ulogu u ruskoj proizvodnji i čini približno 90 odsto svih ozimih žitarica. Ukoliko ratari ne nadoknade trenutni zaostatak, proizvodni potencijal za žetvu 2027. mogao bi da bude smanjen još pre početka zime.
Trenutno zasejano milion hektara manje
Površina pod ozimom pšenicom u Rusiji procenjena je na 6,1 milion hektara, naspram 7,1 milion hektara u istom periodu prošle godine.
To znači da je u ovom delu setvene kampanje pšenicom zasejano približno milion hektara manje.
Konačna razlika može da bude smanjena ukoliko vremenske prilike omoguće ubrzavanje setve. Ako zaostatak ostane do završetka kampanje, manja proizvodna površina postaće važan faktor za procenu ruske ponude i izvoza pšenice tokom 2027. godine.
Cena pšenice pala ispod troškova proizvodnje
Glavni razlog smanjene setve nije samo vreme, već sve lošija ekonomska računica.
Domaće cene pšenice u Rusiji pale su od početka leta za približno 40 odsto i procenjuje se da su sada između 20 i 30 odsto ispod troškova proizvodnje.
Ograničen izvoz preko Crnog i Azovskog mora ostavio je velike količine pšenice na domaćem tržištu. Višak ponude oborio je cenu, dok su troškovi goriva, đubriva, rada i transporta ostali visoki.
Rusija pokušava da deo izvoza preusmeri prema lukama na Baltičkom i Arktičkom moru. Međutim, alternativni pravci su skuplji i za sada ne mogu u potpunosti da zamene južne izvozne terminale. Ruski izvoz žitarica u julu i avgustu već je bio 31 odsto manji nego prethodne godine.
Ratari bi mogli da smanje i upotrebu đubriva
Slaba profitabilnost ne utiče samo na zasejane površine. Pojedini ruski proizvođači mogli bi da smanje i količinu mineralnih đubriva koju koriste.
To predstavlja dodatni rizik za narednu žetvu. Čak i ako deo setvenog zaostatka bude nadoknađen, slabija ishrana useva mogla bi da umanji prinose i učini proizvodnju još zavisnijom od vremenskih prilika tokom proleća i leta.
Manje površine i niža ulaganja zajedno predstavljaju ozbiljniji rizik nego samo kašnjenje setve.
Ukrajinska setva zaostaje više od 50 odsto
Još izraženiji pad aktivnosti zabeležen je u Ukrajini, gde setva ozime pšenice zaostaje više od 50 odsto u odnosu na prethodne godine.
Ukrajinsko Ministarstvo poljoprivrede očekuje da bi površine za sezonu 2027. mogle da budu smanjene između 10 i 15 odsto.
Rat, oštećena infrastruktura, ograničene izvozne mogućnosti, skupa logistika i nedostatak novca direktno utiču na odluke proizvođača.
Istovremeno smanjenje površina u Rusiji i Ukrajini predstavlja rizik za čitav crnomorski region, jer su obe zemlje među najvažnijim svetskim dobavljačima pšenice.
Ključni pokazatelji setve pšenice
| Pokazatelj | Rusija | Ukrajina |
|---|---|---|
| Trenutno kretanje setve | −14% međugodišnje | Zaostatak veći od 50% |
| Zasejane površine | 6,1 miliona ha | Nije navedeno |
| Površine u uporednom periodu | 7,1 milion ha | — |
| Očekivana promena konačnih površina | Još neizvesna | −10% do −15% |
| Glavni problemi | Niske cene i ograničen izvoz | Rat, logistika i finansiranje |
| Dodatni proizvodni rizik | Manja upotreba đubriva | Otežana setva i skuplji inputi |
Manja setva može da promeni tržište 2027. godine
Veliki ruski i ukrajinski rodovi tradicionalno stvaraju snažan pritisak na druge izvoznike pšenice iz crnomorskog regiona i Evropske unije.
Ukoliko sadašnji zaostatak dovede do trajnog smanjenja površina, ponuda tokom naredne sezone mogla bi da bude slabija. To bi umanjilo izvozni pritisak Rusije i Ukrajine i povećalo značaj pšenice iz Rumunije, Bugarske i drugih konkurentskih zemalja.
Konačan rezultat ipak će zavisiti od nastavka setve, prezimljavanja useva, količine padavina i ulaganja proizvođača u prihranu i zaštitu biljaka.
Rumunija odobrila 29,6 miliona evra pomoći
Dok Rusija i Ukrajina ulaze u sezonu sa manjim ulaganjima, Rumunija je odobrila hitnu podršku proizvođačima kukuruza i suncokreta pogođenim sušom tokom 2025. godine.
Za sprovođenje programa obezbeđeno je 155.361.520 leja, odnosno približno 29,6 miliona evra.
Polovina novca dolazi iz Evropskog fonda za garancije u poljoprivredi, a druga polovina iz rumunskog državnog budžeta.
Do 63 evra po hektaru za potpuno uništen usev
Za površine na kojima je utvrđena stopostotna šteta pomoć može da dostigne 333 leja po hektaru, odnosno približno 63 evra po hektaru.
Pravo na pomoć imaju proizvođači kukuruza i suncokreta sa zvanično utvrđenom štetom između 30 i 100 odsto. Kod manjih oštećenja iznos se proporcionalno umanjuje.
Prema rumunskim propisima, maksimalna pomoć pokriva tek oko 5,08 odsto prosečnih prihvatljivih troškova proizvodnje, koji su procenjeni na približno 6.560 leja po hektaru.
Pregled rumunskog programa pomoći
| Stavka | Podatak |
|---|---|
| Ukupan budžet | 155.361.520 leja |
| Vrednost u evrima | 29,6 miliona evra |
| Finansiranje EU | 50% |
| Rumunski državni budžet | 50% |
| Maksimalna pomoć | 333 leja/ha |
| Maksimalna pomoć u evrima | Oko 63 evra/ha |
| Prihvatljiv nivo štete | 30–100% |
| Obuhvaćene kulture | Kukuruz i suncokret |
| Teritorijalni obuhvat | Cela Rumunija |
| Rok za isplatu | 31. decembar 2026. |
Isplatu će sprovoditi rumunska Agencija za plaćanja i intervencije u poljoprivredi – APIA, a sredstva bi trebalo da stignu do proizvođača najkasnije do kraja godine.
Novac i logistika postaju jednako važni kao vreme
Nova sezona u Crnom moru više ne zavisi samo od temperature i količine padavina.
U Rusiji niske cene i ograničen izvoz smanjuju interesovanje za setvu i ulaganje u đubrivo. U Ukrajini rat i skupa logistika dodatno ograničavaju proizvodnju. Rumunija pokušava da javnim novcem ublaži posledice suše i očuva proizvodni kapacitet kukuruza i suncokreta.
Odluke koje proizvođači donesu ove jeseni mogle bi zato da odrede količinu pšenice, kukuruza i uljarica koja će iz crnomorskog regiona stići na međunarodno tržište tokom 2027. godine.
Izvor: GrainsPrices – Black Sea Region, podaci rumunske vlade i Ministarstva poljoprivrede.