nedelja, april 14Agro servis

Više od vesti

 

KROMPIR UVOZIMO IZ HRVATSKE – MORAVIČKI OKRUG SMANJIO PROIZVODNJU

Beograd, 4. januar 2013.

Krompir uveliko uvozimo, stiže iz Hrvatske, a poreklo vodi najverovatnije iz Poljske i trenutno u trgovinsku mrežu ulazi po ceni od 50 dinara po kilogramu, a potrošači ga plaćaju 70-80 din/kg, pa i više. Naši trgovci od domaćeg krompira formirali su lagere koji se smanjuju po ceni od  20 do 30 dinara i ne kriju da je reč o dobroj zaradi. Potrošači u ovom času nisu zadovoljni cenom, ali ni kvalitetom krompira.

Domaćice kažu da u ovoj krtoli ima sivih tačaka i da se često dogodi da je gorak i kod ljuštenja brzo postaje siv.

Prof. dr Žarko Ilin, sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za „AgroServis” kaže da ove pojave nisu nikakva bolest, već da je krompir u razvoju pretrpeo stres.

– Krompir pokazuje oznake i ima gorak ukus, kako kažu domaćice, zbog toga što je biljka u razvoju, kada se formiraju balansi različitih materija u plodu doživelo stres u paklenoj vrućini, navodi dr Ilin i podseća da ova biljka može doživeti šok i prilikom nestručnog zalivanja.

Prof. dr Žarko Ilin

Dr Ilin podseća da je za stabilizaciju površina i prinosa krompira potrebno vreme i da će to ići teže ako ne budemo imali kvalitetno seme i pravilnom zaštitom.

U nekim regionima, poput Čačka, Ivanjice, Gornjeg Milanovca, Lučana…, poljoprivrednici su prestali da se bave proizvodnjom krompira ili su je smanjili. Ovaj stručnjak smatra da je velika šteta što u državnoj administraciji nije bilo novca da se spasi Institut za krompir u Guči  (Čačak), čije poslovanje uz nekoliko tamošnjih zadruga je „držalo” nivo proizvodnje semenskog, ali i merkantilnog krompira u Srbiji. I pored saznanja da neadekvatno seme i nepoštovanje plodoreda ne donose rod, pojedini, uglavnom, manji proizvođači krompira, kojih je i najviše, ne drže se tih agrotehničkih pravila, pa smo ukupnu proizvodnju doveli do oko 600.000 tona sa oko 65.000 hektara, dok nam je potrošnja oko 80-100 kilograma, što je za oko 90 kilograma manje od evropskog proseka. Mali posedi od 0,2 hektara sa krompirom su najbrojniji, ali to ne utiče na ukupno smanjenje površina pod krompirom koje su donedavno iznosile 94.000 hektara i najveći pad imaju u centralnom delu Republike.

Od 1981. godine, kada su krompirišta zauzimala 101.056 hektara, pa sve do 2003. godine te površine nisu bile manje od 90.000 hektara.

U Nemačkoj, koja je veliki izvoznik krompira, naučnici traže rešenje da dobiju bitku sa promenom klime, a da ih to ne košta puno.

Želimir Bušić

Međutim, bivši profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Osijeku Želimir Bušić, koji se više godina bavi izučavanjem batata, biljke koja ne spada u porodicu krtola, ali on tvrdi da će ona zamenuti krompir, koji će, po rečima ovog stručnjaka, u narednih 20 godina u mnogim regionima nestati. Kako kaže, zbog povećanje temperature prema severu planete krompir će se sve teže proizvoditi. Batat se pokazao kao biljka koja zbog sadnje u gredice odlično podnosi sušu i daje solidne prinose.

Ostavite odgovor