Суботица, 02.08.2022.

Политика

• У Војводини би могло да се, према садашњим проценама, наводњава око пола милиона хектара ораница. Уместо тога, вода стиже тек до 70.000 хектара

Војводина је једна од најнижих тачака европског тла, овде се ка њој сливају реке Тиса, Дунав, Драва, Сава и, да није газдовања водама и изградње водних објеката, 50 одсто од њених 2,1 милион обрадивих површина било би под водом, каже Игор Колаковић, помоћник директора за техничке послове у ЈП „Воде Војводине”.

Регулисање водних токова у Војводини има дугу историју, започела је још крајем 18. века изградњом Великог и Малог бачког канала, потом у првој половини 19. века регулисањем тока Тисе када је њен ток скраћен за око 450 километара. У 20. веку једна од највећих инвестиција у Војводини била је изградња хидросистема Дунав–Тиса–Дунав, који има око 700 километара канала.

Све то рађено је да би се одвео вишак воде с површине и створиле плодне њиве. Али, данас војвођански ратари брину сасвим другу бригу: суша, како се оцењује, тежа него она забележена 2012. године, десетковала је род.

За то време у хидросистемима који су изграђени постоји довољна количина воде.

– У хидросистемима ниво воде је у границама прописаним правилником о водном режиму. Имали смо проблем с једним агрегатом због ниског водостаја Дунава, али и то је решено, те се у северном делу бачког хидросистема поправља ниво воде. Подсистеми за наводњавање функционишу, корисници узимају воду и јако добро се боримо са сушом – каже Колаковић.

ЈП „Воде Војводине” газдују са 22.000 километара каналске мреже, али није сва ова мрежа усмерена на наводњавање њива. Колаковић објашњава да ови системи имају више функција.

– Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав има око 700 километара основне каналске мреже, која служи и за одводњавање воде, али и за наводњавање. Имамо и 400 километара каналске мреже која је намењена за наводњавање и ови канали су зими празни, а лети се пуне водом. Осим тога, имамо и 400 километара двонаменских канала, код којих се лети упумпава вода, док зими служе за њено одводњавање – објашњава Колаковић.

То значи да на подручју Баната и Бачке постоји око 1.500 километара каналске мреже која може да служи за наводњавање. Иако би каналска мрежа „Вода Војводине”, према пројекцијама, могла да наводњава око пола милиона хектара ораница, или четвртину војвођанских њива, тренутно се из њих црпи вода тек за око 70.000 хектара.

– Наши канали су инфраструктурни канали, да упоредим, као што је то ауто-пут. На пољопривредницима је да испројектују своје системе за наводњавање, то што ми имамо воде у каналу не значи да она може одмах да се користи на њиви. Потребно је да пољопривредници развију системе за захватање воде, али мало људи је хтело да се тиме бави, то доста и кошта – каже Колаковић.

Није довољно имати основни канал за наводњавање, потребни су водни објекти, односно подсистеми који ће се даље гранати по Војводини и тако омогућити да вода стигне до појединачног корисника.

– „Воде Војводине” су 2012. године имали започета четири подсистема за наводњавање, а данас имају започетих осам подсистема и изграђених неколико двонаменских система. Треба знати да је реч о комплексним и великим пројектима који се граде више година. Из Абу Даби фонда даље развијамо и отварамо нове подсистеме за наводњавање, те у овом тренутку имамо активних 15 градилишта водних објеката. Основна каналска мрежа Дунав–Тиса–Дунав од пре 50 година омогућава пројектовање наводњавања за 500.000 хектара, изградња додатних регионалних подсистема омогућила би за још 500.000 хектара, или пола Војводине – каже Колаковић.

Из ових канала воду тренутно користе тек 173 газдинства или пољопривредне фирме и заливају 70.000 хектара, што је далеко испод потенцијала система. Колаковић каже да цена накнаде за наводњавање није разлог:

– Ми не можемо да натерамо пољопривреднике да развијају своје системе за наводњавање. Накнаду прописује влада и она зависи од више фактора, од инсталисаних капацитета, хектара и коришћених капацитета. Али је сигурно да се исплати јер су приноси стабилни и вишеструко већи него без наводњавања и нико ко је изградио систем није од тога одустао.

Игор Колаковић каже да „Воде Војводине” ове године примећују тренд да им све више газдинстава упућује захтеве за техничке информације, упите о томе да ли поједине парцеле уопште имају приступ каналима за наводњавање, о техничким условима и условима за добијање локације.

– Држава зна за овај проблем, зато је и узет кредит за даљу изградњу система. Такође, покрајина даје субвенције за куповину система за наводњавање како би се то спустило до нивоа пољопривредника – каже Колаковић.

--- Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Vaš komentar na nove cene žitarica ---  
---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Besplatni Agro Saveti ---
---> KLIKNITE OVDE! <---