četvrtak, april 18Agro servis

VOJVODINA POTVRDILA PRIMAT U AGRARU

 

Novi Sad, 01.11.2022.

Dnevnik

  • Na osnovu podataka Republičkog zavoda za statistiku iznetih u publikaciji Regioni Srbije, prošle godine u odnosu na isti period 2020. godine u našoj zemlji uzgajano je više ovaca i živine, a manje svinja, goveda i koza.

Naime, 1. decembra prošle godine je, u odnosu isti dan 2020., u torovima bilo 0,6 odsto više ovaca, a uzgoj živine porastao je za 0,7 odsto. Istovremeno, ukupan broj goveda smanjen je za tri odsto, svinja za 3,9 odsto i koza za 3,6 odsto. Podaci kažu i da se govedarstvom najviše bave domaćinstva u Regionu Šumadije i Zapadne Srbije, u kojem se gaji 45,6 odsto ukupnog broja goveda, dok je uzgoj svinja najviše razvijen u Regionu Vojvodine, gde se uzgaja 42,3 odsto ukupnog broja svinja.

Kada se ovi podaci pretvore u brojke, u Srbije je prošle godine bilo 860.000 goveda, 2.868.000 svinja, 1.695.000 ovaca, 195.000 koza i 15.348.000 pilića. Statistički podaci potvrđuju da je u Regionu Vojvodine poljoprivreda i te kako važna privredna grana i kad je u pitanju stočarstvo, ali i biljna proizvodnja.

U Vojvodini je uzgojeno najviše svinja – 1.212.000 grla, dosta je i onih koji se bave govedarstvom jer se na ovom području uzgaja 257.000 goveda, što je po ukupnom broju goveda u Srbiji na drugom mestu, posle Regiona Šumadije i Zapadne Srbije. U torovima je prošle gdoine bilo uzgajano 279.000 ovaca, 49.000 koza, a u kokošinjcima je bilo čak 5.611.000 pilića. Takođe, potvrdilo se i da je u Beogradskom regionu stočarstvo manje razvijena privredna grana jer je lane u njemu uzgajano 46.000 goveda, 133.000 svinja, 65.000 ovaca, 7.000 koza i 677.000 pilića.

U Regionu Šumadije i Zapadne Srbije je, prema podacima, najzahtevniji posao u poljoprivredi – stočarstvo razvijeno. Naime, tu se uzgaja najviše goveda – 392.000, a razvijeno je i svinjarstvo – 978.000 grla, ovaca je 1.054.000, bilo je i 67.000 koza i čak 6.485.000 pilića. U Regionu Južne i Istočne Srbije uzgajano je 165.000 goveda, 544.000 svinja, 298.000 ovaca, 72.000 koza i 2.575.000 pilića.

Kada je reč o biljnoj proizvodnji, pojedine kulture sejane su na većoj površini nego lane, a neke na manjoj. Tako je prošle godine pšenica bila posejana na 3,3 odsto više površina, raž na 10,3 odsto, ovas 4,25 odsto, kukuruz 2,7 odsto, šećerna repa 5,3 odsto i soja na 1,8 odsto više površina.

Na osnovu Ankete o strukturi poljoprivrednih gazdinstava iz 2018. godine, u Srbiji ima 564.561 poljoprivredno gazdinstvo. Kada je reč o biljnoj proizvodnji, prošle godine u Srbiji je bilo zasejano 2.615.194 hektara.

Istovremeno, za dva odsto je smanjena površina na kojoj je bio zasejan ječam, uljana repica uzgajana je na 27,3 odsto manje površina nego godinu dana ranije, a za 5,7 odsto smanjene su površine na kojoj je sejan suncokret. U poređenju s desetogodišnjim prosekom (2011/2020), prošle godine zasejane površine pod pšenicom povećane su za pet odsto, kukuruza za tri odsto, soje za 28,7 odsto i suncokreta za 4,8 odsto.

Prinosi po hektaru su za niz kultura najbolji u Vojvodini jer je na njivama požnjeveno najviše pšenice, kukuruza, ječma, šećerne repe, suncokreta, soje, duvana, kukuruza za stočnu hranu i deteline. Takođe, u Vojvodini su ostvareni i najbolji prinosi krompira i paradajza. Prinosi s obradivih površina u Vojvodini veoma su dobri i kad je reč o voću jer su za gotovo sve vrste premašeni prosečni prinosi u Srbiji, a Vojvodina prednjači kad je reč o prinosima jabuka – 26 tona po hektaru, šljiva – 9,9 tona i kajsijsija – 5,9 tona po hektaru. U odnosu na ostale regione, u Vojvodini je bio najmanji prinos višanja – 3,6 tona po hektaru.

 Subvencije  

—> KLIKNITE OVDE! <---

 Pregled Cena Žitarica  

—> KLIKNITE OVDE! <---


— Vaš komentar na nove cene žitarica 
  
—> KLIKNITE OVDE! <---

— Besplatni Agro Saveti 
—> KLIKNITE OVDE! <---









Ostavite odgovor