Vreme prošlo i sadašnje (2)

 

ZBOG KRAĐE U DRŽAVNIM ROBNIM REZERVAMA NAROD NEĆE BITI GLADAN

Novi Sad, 20.04.2022.

Sve bi bilo lakše za trgovinu žitaricama da Državne robne rezerve nisu odavno pokradene, o čemu smo pisali još 2009. i 2013. godine.

Naime, da je roba sa inventarskih listi ove državne kuće u silosima,  sa plaćenim skladištenjem, ratari i trgovci bi danas bez po muke prodali svoju robu. Ovako, država ima dva zadatka: da obezbedi prehrambenu sigurnost nacije i da se bez milosti obračuna, u skladu sa zakonom, sa prekršiocima.Danas, kada svet drhti zbog nestašica i to u razvijenim zemljama, Vlada Srbije donosi pravilne odluke: bez razlike ko je vlasnik žitarica, nema opravdanja za izvoz ako te robe nećemo imati za naše potrebe i pokreće odgovornost za skladištare uz neophodnu nadoknadu štete. U ovoj poslednjoj kontroli Državnih robnih rezervi, u vremenu kada svet trese militantna kriza i kada Srbija vodi brigu da sačuva svoj narod, nema tih zasluga za pojedince ili kolektive kojima se može oprostiti krađa državnih žitarica.

Evo tekstova koje smo objavili još 2013.godine u listu „Gazdinstvo” i na našem portalu. Tada nije niko reagovao, iako se za tu mahinaciju znalo. Od dana kada smo naveli ove istine do danas bilo je dovoljno povoda da se celo poslovanje sagleda, kao i razlozi zbog kojih nisu obavljene detaljne kontrole.

***

Kako rade Državne robne rezerve?

 PROVERA LAGERA DELIMIČNO OTKRIVA PREVARE

Beograd, 31. maj 2013.

Kako je „AgroServis” nedavno objavio, specijalne komisije Državnih robnih rezervi su krenule u proveru lagera pšenice kod svojih ovlašćenih skladištara. Razlog za ovaj posao je objavljena prodaja pšenice (stoji na lageru 1-2 godine) i dojava da su pojedini skladištari prodali državnu pšenicu.

Naš izvor iz Robnih rezervi tvrdi da je postojeća provera lagera kod osumnjičenih nestručna i nepotpuna, iako se u timu nalazi i tržišni inspektor, koji ima pravo na uvid u sve lager liste.

Zbog ovakvog ponašanja tržišne inspekcije moguće je da skladištar kao državnu prikaže zrno drugog korisnika silosa.

Prema dosadašnjem učinku komisije, desetak skladištara će, ipak, biti u situaciji da odgovaraju za nestalu robu, ali samo pod uslovom da se „jaki pojedinci iz Vlade ne umešaju u ceo postupak”, kaže naš sagovornik (ime poznato redakciji). On tvrdi da najmanje 62.000 tona pšenice postoji samo na popisu i da država u ovom času ne može da raspolaže sa tim zrnom.

U toku kontrole prvo je komisija na nekim mestima naišla na prazan silos, a onda je vlasnik uložio prigovor i tražio ponovni dolazak komisije da bi oni tada videli pristiglu robu kao državni lager.

Iako se zna da su pojedini silosi dobili status ovlašćenih skladištara, iako nisu bili završeni, neko bez bankarskih garancija, a postoji i slučaj da je skladištar bez silosa dobio i prodao robu za oko 60 miliona dinara, u samoj Direkciji o konkretnim slučajevima ne žele da govore, kao ni o dugovima nafte, metala, brašna, pa čak i o dugu od 1.200 tona šećera, koliko godinama duguje jedna od fabrika sokova.

Sporom intervencijom Državnih robnih rezervi jedan silos je otišao u stečaj, a iz njega je danima odvoženo državno žito na drugu lokaciju, a sada se vodi kao nestala.

Naš sagovornik tvrdi da bez operativaca i naklonosti rukovodilaca u Državnim robnim rezervama nijedna sumnjiva „operacija” nije mogla biti izvršena.

Skladištari koji su prodali državnu pšenicu na sve moguće načine žele da kupe vreme da bi iz nove žetve obezbedili zrno i sakrili prevaru.

Nekima su najavljene ponovne revizije, ali oni odgovaraju da silose dezinfikuju i da su 15 dana zatvoreni i da ne mogu da ih otvaraju. Ko će prihvatiti ovakvo obrazloženje, ostaje da se sačeka!

Najavljena smena direktora Rezervi Gorana Tasića je odložena zajedno sa promenama načelnika pojedinih sektora, jer se, navodno, od njih očekuje da pruže punu saradnju istražnim organima koji kontrolišu poslovanje ove državne institucije, u kojoj dve decenije nije izvršen fizički uvid u listu roba sa spiska. Ovog posla nije se prihvatio ni ministar Rasim Ljajić, čijem resoru pripadaju Državne robne rezerve.

Državne robne rezerve, inače, imaju potpisani protokol sa Kompenzacionim fondom Republike Srbije o korišćenju javnih skladišta za njihove potrebe. Ovaj fond trenutno ima 17 licenciranih skladišta koji imaju po dva usipna koša (moguće razvrstavanje kvaliteta) i što je još važnije čvrste garancije banaka za posao kojim se bave.

***

Како влада Влада?

УКРАДЕНО – 150.000 ТОНА ЖИТАРИЦА, А ОТКУП ПШЕНИЦЕ СИМБОЛИЧАН

(јули 2013.година)

Уз раније објављени дуг од 78.000 тона (46.000 тона пшенице и 32.000 тона кукуруза), складиштари су „оваквом организацијом посла", уз немар Робних резерви, украли и продали преко 150.000 тона пшенице и кукуруза, купљених новцем пореских обвезника. Са разликом у цени од само три динара по килограму остварили су добит од 450 милиона динара, а успут су још примили надокнаду из државне касе за чување покраденог лагера.

Чедомир Кецо

Колико је, заправо, организована злоупотреба постојања и рада Државних робних резерви, показује и податак до којег је дошао наш лист. Наиме, само пет складиштара држави дугује 69.000 тона кукуруза, а што није и коначан списак са којима није упозната јавност, нити Влада, већ је у оптицају мања цифра. Крађа кукуруза се догодила прошле године и цео случај је сакривен. А да ли је то био интерес и појединаца у Влади, рећи ће истрага. Уз раније објављени дуг од 78.000 тона (46.000 тона пшенице и 32.000 тона кукуруза), складиштари су „оваквом организацијом посла”, уз немар Робних резерви, украли и продали преко 150.000 тона пшенице и кукуруза, купљених новцем пореских обвезника. Са разликом у цени од само три динара по килограму остварили су добит од 450 милиона динара, а успут су још примили надокнаду из државне касе за чување покраденог лагера. Међутим, добро упућени тврде да је продаја државних 150.000 тона кукуруза и пшенице складиштарима донела добит од 750 милиона до 1,2 милијарди динара. Са овом одузетом добити од складиштара држава би могла ове сезоне да откупи још пшенице. Када се ово повеже са избегавањем контроле робе по силосима, што је била обавеза Дирекције, као и да су тројици складиштара дате велике количине зрна на чување без обезбеђених гаранција, онда је јасно колика је одговорност и спрега у целом ланцу државних службеника и складиштара у обављеној крађи. Ово је класичан пример како се у спрези са државним службама може лако и брзо обогатити.

Када се упореди обим крађе из Државних робних резерви са 59.500 тона откупњене пшенице, онда се види до ког нивоа је досегао криминал и то баш под окриљем државне администрације. Било би некоректно за све године уназад, када је утврђен мањак робе у Резервама од око 13 милијарди динара, прозвати министра Љајића и премијера Дачића, али за минулу годину, нити могу нити је могуће да избегну одговорност - јер се крало из Робних резерви?

Из изјаве. министра Гпрана Кнежевића се види да није упознат са укупном крађом у Робним резервама или чува тај податак као државну тајну.

И након спроведене контроле два складишта са сумњивим пословањем у Ади и Чонопљи су добили потпис да остану јавна складишта.

Коме и због чега није у интересу да утврди кривицу за мањак од око 13 милијарди динара у Резервама и нову крађу која се креће око 3,5 милијарди динара?

Истражујући пословање Државних робних резерви у последњих пет година, наш лист је открио модел за ове крађе који је живео и живи уз благодет појединаца у Дирекцији за робне резерве, Влади и дела политичара, који га и користе (они или њихове супруге и зетови).

Када се погледају корисници услуга Државних резерви за последњих 20 година, лако се види да су људи из тада владајућих странака или њихови сарадници у овој установи имали изворе профита.

Најављене промене у понашањупрема корупцији и крађи Робне резерве и њену дирекцију тек мало голицају. Уместо да се испитају злоупотребе и укине модел превара  - настале су нове, а старе су, управо из реда запослених, уз наклоност министра Расима Љајића - сакрили!?

Извесна контрола о томе није обавестила јавност, а њеног вођу министар Љајић је предложио за награду и напредовање у послу. Да ли је све ово и сувише близу Александра Вучића па пребацује случај погледом трагајући даље за локацијама корупције, знаће се ускоро. Наш лист се изузев епилогом више неће бавити овом темом. До јесени биће завршено наше истраживање о томе ко је и где сакрио државно земљиште од лицитације, а ко га користи. Први подаци показују да је реч о десетинама хиљада хектара.

Министар Кнежевић о Робним резервама

ОДГОВОРНОСТ

Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Кнежевић изјавио је да има одређене сумње и индиције отоме ко је одговоран ча крађу 80.000 тона пшенице и кукуруза из Робних резерви.

-                Ланац одговорности је врло широк. Имам одређене сумње и одређене индиције, али то ће сигурно доказати истражни органи  -  рекао је за РТС Кнежевић.

Указујући на то да је немогуће да се у току саме контроле у 26 складишта раде трансакције с робом, он је истакао да то мора да се ради уз нечију дозволу и да треба испитати ко је ту дозволу дао и на који начин се то радило.

Он је додао да, осим 80.000 тона жита и кукуруза који су нестали, очекује да ће ту бити још неких проблема који ће се показати током истраге.



---
 
Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---




---
 
Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---


--- Vaš komentar na nove cene žitarica 
---  
---> KLIKNITE OVDE! <---



--- Besplatni Agro Saveti 
---
---> KLIKNITE OVDE! <---