PODRŠKA ZA OPSTANAK MUZNIH STADA I RAZVOJ TOVNOG GOVEDARSTVA

Novi Sad, 09.02.2023.

Čedomir Keco

Mlekarstvo – poslednji čin: broj muznih krava smanjen je sa 408 hiljada na oko 350 hiljada, a po prosečnoj količini mleka po muzari nismo dostigli 4.500 litara. Broj gazdinstava koja su ostvarila pravo na premiju u Upravi za agrarna plaćanja je, sve do nedavno, bio 16.000 i među njima najviše kooperanata „Imleka”. Za poslednje dve godine sve je krenulo naopako, pa smo počeli da uvozimo sve više sveže i mleko u prahu. Tovno govedarstvo je u usponu sa 15.000 visokokvalitetnih krava i junica.

Nakon privatizacije mlečne industrije, koja je mimo zakona realizovana od strane investicionog fonda (nismo imali zakon o učešću investicionih fondova u privatizaciji), ugašeno je 15 regionalnih mlekara, a otkup mleka sa više od milijarde litara smanjen je na 600 miliona litara. Pad ponude mleka i udari sa umanjenjem otkupne cene traju decenijama, a u poslednje dve godine prijem mleka u preradu je postao primer poslovnog nemorala i kartelskog ponašanja, što farmeri nikada nisu uspeli da dokažu, jer su pojedinci među njima uživali privilegije kod mlekara. Njihove sektorske vođe imale su poseban status u otkupu i investicijama. Proizvođači nisu ni članovi komorskog sistema, već su to samo prerađivači. Tako je jedina adresa za žalbe, prozivanja i dogovore ostalo Ministarstvo poljoprivrede, a ne i trgovine, što bi bilo logično. Sada su nezadovoljni srednji i mali proizvođači, a bogami i neke velike farme, jer je ova grana stočarstva na donjoj tački po broju muzara i mlečnosti. Da kojim slučajem ostvarujemo 6.000 ili 6.500 litara mleka po rasnoj kravi i da otkupljivači realnom cenom u otkupu uvažavaju farmere kao partnere i priznaju njihovu proizvodnu cenu u ovom poslu, Srbija bi imala dovoljno veliku “belu reku” za nas i za izvoz. Sada je primarni proizvođač nezaštićen i ostavljen na milost i nemilost surovim zakonima kapitalizma.

Prerađivači su pronašli “vime” koje daje jeftino mleko u Poljskoj, koja u ratnim danima iz Ukrajine, putem kompenzacije ili po minimalnoj ceni, uvozi mleko koje, eto, stiže i do naših potrošača. Mlekare su očekivale da će ovaj posao trajati i da će to biti “zlatna koka”, pa su krenuli u smanjenje otkupne cene našim farmerima i to baš u periodu kada govedari imaju najveće troškove u prehrani i najmanju mužu. U priču da je naše mleko skuplje od Poljskog niko i ne sumnja, ali se sumnja u često isticanu računicu mlečne industrije, po kojoj je njihova zarada na ivici rentabilnosti i pored visoke tehnologije i raznih mikseva u proizvodima iz  dorade i prerade…

Među dobro upućenim farmerima u poslovanje mlečne industrije je neverica u iskrene poslovne namere. Naime, oni tvrde da je menadžment u ovim kompanijama vešt u sticanju bonus zarada i to umanjenjem troškova, gde je otkupna cena bitna stavka. Postoji i sumnja da neke kompanije od zarade na mleku ulaze u druge poslove, pa i stanogradnju. Proneo se glas da se deo naše mlečne industrije seli u Bugarsku!? To su njihova prava, njihov kapital i njihova volja, a farmerima ostaje da se snalaze. Odavno je poznato da otkupljivači mleka državnu premiju po litri računaju kao dobit farmera i da je to iznos za koji mogu da umanje otkupnu cenu. Uz to oni obavljaju  samostalno kontrolu mleka. Ta pogodnost koju imaju je nedelo ili propust državne administracije, koja za više od jedne decenije nije uspela da stavi u funkciju nacionalnu laboratoriju za odmeravanje kvaliteta mleka, iako su je u Batajnici već dva puta svečano otvarali. Istina je, ova već pomalo zastarela, poodavno nabavljena oprema, neće krenuti sa radom, jer je za taj posao potreban veliki broj saradnika da bi se ostvario kontakt sa svakim farmerom koji predaje mleko.

Poniranje govedarstva traje i sada smo došli do novog početka. Put za oporavak nije jeftin niti se može odlagati. Presudno je da Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede ovlada sa saznanjem o stanju u ovom sektoru govedarstva - po broju muznih krava, veličini farmi, obimu proizvodnje, kontroli kvaliteta i programom nabavke rasnih krava…

Podaci su zabrinjavajući, jer u Srbiji svega 600 sela ima više od 100 krava. Naši domaćini imaju svega 43.500 ženske teladi starosti od 1-6 meseci i 63.000 ženske teladi starosti od 6-12 meseci, koje uz postojećih 135.000 junica čine priplodni podmladak. Prvu mužu kod ženskih grla je realno očekivati posle tri godine starosti. Za to vreme farmer ima troškove ishrane, osemenjavanja, zdravstvene zaštite i nege.

Cene steonih junica su u inostranstvu za naše prilike visoke, preko 2.200 evra, i često se isporučuje roba sa netačnim podacima o steonosti i produktivnosti. Kvalitetno stado tovnih rasa je u porastu i ova grla se gaje u preko 400 naselja. Najviše je zastupljen angus i hereford.

Udruženje „Agroprofit” iz Novog Sada predložilo je resornom ministarstvu niz mera za prevazilaženje nastale situacije u govedarstvu, a među tim i zabranu klanja i izvoza ženske teladi kvalitetnih mlečnih i tovnih rasa. Oni tvrde da bez simentalske rase u muži ne možemo ni imati kvalitetan tovni podmladak. Iz Rumunije uvozimo lošiju telad od naše, često bolesnu i bez karantina. U udruženju tvrde da je jeftinije i korisnije da se ove kategorije ženske teladi zadrže uz državnu premiju, nego da uvozimo iz inostranih farmi, koje nude već probranu telad. U okruženju je sve manje priplodnih grla, a preko okeana (Kanada, SAD) je skup aranžman. Premija od 120.000 dinara po zadržanoj junici i subvencija od 40.000-50.000 po grlu bi stabilizovala odgajivače muznih i tovnih krava. Za uvećanje premije za mleko ostaje bojazan da će ona i dalje uticati na manju cenu otkupa mleka.

Za poboljšanje statusa govedarstva, smatraju u Udruženju „Agroprofit”, bitno je odmah obustaviti prodaju pašnjaka licitacijom. U tome su jednoglasni farmer, kojima se na neverovatan način smanjuju šanse za ispašu.  Duži zakup pašnjaka u ovom trenutku nije koristan, jer se očekuje  novi model  održavanja i korišćenja prema standardima EU, gde ovo zemljište isključivo koriste stočari, uz donacije iz posebnih fondova i to 200-400 evra po hektaru. Primeri ovakve prakse postoje u Rumuniji, Hrvatskoj… Kod nas lokalne uprave prodaju pašnjake licitacijom, a kupci ove površine oru ili kose travu, pa seno prodaju stočarima!? I pored ukazivanja, ovo je više od dve godine sputana tema u Upravi za zemljište i Ministarstvu poljoprivrede, da bi se sada govorilo kako nam je „stočarstvo prioritet”.

Moguće i očekivane mere Vlade

- Hitna isplata podsticaja za kvalitetna i mlečna grla i tovne rase za 2022.godinu;

- Isplata bespovratnih sredstava za nabavku kvalitetnih grla za 2022.godinu;

- Uvođenje novog podsticaja: premija za 10 kvalitetnih junica koje ostaju na farmi odgajivača muznih i tovnih rasa najmanje tri godine. Iznos premije 120.000 dinara.

-Povećanje premije za kvalitetna mlečna grla 40.000, a za tovne rase 50.000 dinara.

- Po hitnom postupku isključiti pašnjake iz programa davanja u zakup državne zemlje. Pašnjake je potrebno izdavati stočarima na rok od tri godine, a sankcionisati zloupotrebe-preoravanje.

-Sankcionisati zloupotrebe izdavanja državne zemlje u zakup na osnovu premeštanja stoke iz opštine u opštinu i davanja oranica u podzakup.

Koliko košta oporavak govedarstva?

Premije za krave muzare: 350.000 grla po 40.000 dinara iznosi 14 milijardi dinara. Premije za kvalitetne tovne: 15.000 grla po 50.000 iznosi 750 miliona, što je povećanje za 150 miliona u odnosu na sadašnju premiju. Ako se uvede mera za poboljšanje rasnog govedarstva, uvođenjem premije za junice i to 1.500 grla za mlečne izdvajanjem 120.000 po grlu, taj iznos bi bio 180 miliona i za 500 junica tovnih rasa 60 miliona ili ukupno za junice koje ostaju na farmi 240 miliona dinara.

Država je suočena sa istinom – fali novac koji je potrošen mimo namene za stočare. Taj iznos zavisi od utvrđenog broja stoke i iznosa premije za mleko, ali se ta računica neće zaustaviti na 16-18 milijardi dinara.

Uredbom o raspodeli podsticaja u poljoprivredi i ruralnom razvoju za ovu godinu, koja je objavljena 3. februara, nisu pokrivena mnoga obećanja državnog vrha o ispunjavanju ranije stečenih prava stočara. Sigurno je reč o nedovršenom dokumentu, gde nisu navedene ni premije za mleko niti novac za genetičke resurse za životinje, što je obećano.

Upisanih 6,478 milijardi dinara je nešto više od godišnjeg iznosa za premije za mleko. Dakle, bilans potreba prema govedarstvu državna administracija nije zaključila. Uredba koja je objavljena obezbedila je novac za dugove i pitanje je da li je dovoljno, što farmeri nisu razumeli, pa negoduju.

--- Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Vaš komentar na nove cene žitarica ---  
---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Besplatni Agro Saveti ---
---> KLIKNITE OVDE! <---