Beograd, 8. novembar 2016.

Izvor: Politika

• Zahtev Slovačke, predsedavajuće Evropskom unijom, da se strožom zakonskom regulativom reši pitanje zašto multinacionalne kompanije koriste drugačije standarde u proizvodnji robe za istočno i zapadno tržište

Slovačka je iskoristila poziciju predsedavajućeg Evropske unije da se konačno na najvišem nivou zajednice pokrene pitanje nejednakih standarda u proizvodnji hrane i ostale robe za države centralne Evrope i bivših komunističkih država. 

Već dugo postoje sumnje, a i dokazi da velike multinacionalne kompanije prave razliku u plasmanu ovih proizvoda za istočno i zapadno tržište, a najnovije istupanje Slovaka, koje su podržali i predstavnici Češke i Hrvatske, uliva nadu da bi ovaj problem mogao da bude rešen strožom zakonskom regulativom na nivou Evropske unije.

Ovo samo potvrđuje da i na našem tržištu već godinama stižu lošije verzije popularnih brendova iako velike kompanije i uvoznici to ne priznaju. Kako prenose hrvatski mediji, jedna od zaslužnih za pokretanje ovog pitanja je Biljana Borzan, hrvatska predstavnica u Evropskom parlamentu.

– Kao član Odbora za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača često komuniciram s građanima i primetila sam da to tišti ljude. I pritom krši osnovne postulate Evropske unije. Ako se jednakost i ravnopravnost odnosi na jezik i religiju, zašto se ne bi odnosilo i na ovu oblast? Ne postoje važnije i manje važne jednakosti – kaže Borzan i dodaje da se zatim povezala sa predstavnicima Češke. Naime, i njihovo istraživanje je pokazalo da je više od polovine prehrambenih proizvoda u poređenju sa nemačkim tržištem manje kvalitetno, a skuplje, što je takođe prilično nelogično s obzirom na platežnu moć Čeha, izjavila je Borzan.

Ona je podsetila da se proširenje EU na istočne zemlje dogodilo još pre deset godina, a da je tek nedavno u strategiji za jedinstveno tržište usvojen amndman kojim se priznaje razlika u kvalitetu na zapadnom i istočnom tržištu. Recimo, ustanovljeno je da riblji štapići, koje proizvodi ista fabrika iz Danske, imaju u pakovanjima za istočno tržište sedam odsto manje ribljeg mesa, nego u trgovinama na zapadu Evrope.

-         Ne razumem kako im je toliko jeftinije da imaju dva različita pogona za sličan proizvod različitog kvaliteta. Ali se očigledno isplati – komentarisala je Borzan.

Istraživanje Hrvatske biće, kako je najavljeno, slično ovom koje je sprovela Slovačka. U Hrvatskoj će na listi proizvoda koji će biti upoređivani biti uključeni i kozmetički proizvodi i sredstva za čišćenje, poput zubnih pasti i deterdženata za pranje veša. Kako su ranije najavljivali, među analiziranim proizvodima mogli bi da se nađu voćni jogurti kompanije „Danone”, „Unileverov” margarin rama, „kinder jaje”, umaci kompanije „Barila”, „jakobs” kafa, „pepsi-kola” i „sprajt”. Isti proizvodi su analizirani u Češkoj, navodi Jutarnji list.

Češka studija je pokazala, recimo, da je „sprajt” u Nemačkoj zaslađen samo šećerom, a u isti proizvod u Češkoj dodaju se i fruktozni i glukozni sirup. Uz to je češki „sprajt” još i skuplji. U tome Češka i Slovačka vide nepravdu i diskriminaciju.

Međutim, problem je što sa ovim nisu dovoljno upoznati ni predstavnici, a ni građani razvijenih zapadnih zemalja. U prilog tome ide i podatak da su Slovačku i Češku u ovim inicijativama i naporima zasad podržale samo manje moćne zemlje poput Hrvatske, Bugarske i Estonije. A da bi se nešto konkretno promenilo, potrebno je da se na nivou EU promene zakoni o hrani.

„Politikin” Potrošač o ovom problemu pisao je u vreme kada je Hrvatska dobila spor protiv „Proktor i Gembla”, dokazavši da „arijel” nije istog kvaliteta na hrvatskom i tržištima zapadne Evrope. Međutim, multinacionalne kompanije oduvek su na isti način reagovale na ovakve optužbe. Prilikom naše posete njihovom istraživačkom centru u Briselu, tvrdili su da je u slučaju Srbije problem isključivo u navikama pranja veša i u tvrdoći vode u različitim delovima zemlje.

-        U Srbiji, pokazalo je naše istraživanje, čak 90 odsto domaćica pere veš na 90 stepeni. Više od 40 odsto ga obavezno iskuvava, dok to u Britaniji, Francuskoj i Nemačkoj uopšte ne rade. U Srbiji se koristi jedna vrsta deterdženta za sve vrste veša, a u drugim zemljama nekoliko: za obojeni, beli i osetljiv veš. Za tržište Srbije je karakteristično da gotovo svi koriste praškasti deterdžent, dok više od 60 odsto Nemaca upotrebljava isključivo tečni - rekli su nam u ovom centru, tvrdeći da nema razlike u kvalitetu njihovih deterdženata na različitim tržištima.

Zanimljivo je da smo u ovom centru saznali i to da postoje određene razlike u formulama koje nastaju kao rezultat različitog kvaliteta vode za pranje, pre svega tvrdoće (meka i tvrda voda traže pomalo izmenjene recepture za isti efekat pranja, znatno se teže pere u tvrdoj, recimo, beogradskoj vodi) i lokalnih navika.

I prehrambena industrija na isti način odgovara na pritužbe potrošača. Uglavnom se svi pravdaju time da recepture prilagođavaju specifičnim zahtevima lokalnog tržišta. To je bio i odgovor iz kompanije „Nestle” na istraživanje u Češkoj, koje je pokazalo da njihov „nesti” sa ukusom limuna ima više dodatih šećera i oko 40 odsto manje ekstrakata čaja, nego nemačka verzija. „Koka- kola” je slično objasnila i zaslađeni „sprajt”.

Kako piše Jutarnji list”, obrazloženje je bilo da Česi više vole veštačke zaslađivače, te je sastav njihovog proizvoda sličan onom na španskom i američkom tržištu.

-        Mi ne govorimo o tome da kompanije nemaju pravo da prilagođavaju svoje proizvode zahtevima potrošača - istakla je Olga Sehnalova, češka predstavnica u Evropskom parlamentu, i objasnila da je ovde reč o različitom kvalitetu kada je u pitanju osnovni sastojak, što je neprihvatljivo.

DVOSTRUKI STANDARDI I ZA INFORMACIONE TEHNOLOGIJE I AUTOMOBILE

Jedno od poznatijih istraživanja kvaliteta hrane na različitim tržištima objavljeno je u Slovačkoj 2011. godine, a finansirala ga je Evropska komisija. Rezultati su zanemareni i nije ništa preduzeto. Od osam proizvoda, koji su upoređivani u Beču i Bratislavi, samo je jedan bio istog kvaliteta, a ostali su se razlikovali i kvalitetom i ukusom u korist onih sa tržišta Beča.

-         Odbor Evropskog parlamenta za unutrašnje tržište i zaštitu potrošača, nakon poslednjeg istraživanja u Češkoj, napokon je prihvatio da postoje dvostruki standardi, i to ne samo za prehrambene proizvode nego i za IT opremu i automobile - izjavio je Ilija Rkman, predsednik najuticajnijeg hrvatskog udruženja „Potrošač”. On je naglasio da hrvatski potrošači moraju imati ista prava kao i ostali potrošači u Evropi. Problem je i to što su testiranja jako skupa, čak 6,5 hiljada evra, objasnio je Rkman.