Zadružni savez Srbije i Udruženje „Agroprofit” organizovali su na Poljopirvrednom fakultetu u Zemunu stručno savetovanje o neophodnosti novih mera za razvoj stočarstva.
U raspravi su učestvovali pored proizvođača, stručnjaci veterinari i profesori sa iskustvom u ovoj grani poljoprivrede, kao i predstavnici Privredne komore Srbije. Pozvani iz Ministarstva poljoprivrede nisu došli, pa su se u kuloarima čuli komentari: „verovatno pakuju kofere za odlazak iz Nemanjine“.
Međutim u zvaničnoj raspravi niko nije pomenuo kadrovanje u ovom delu državne administracije već je istaknuta važnost stručnosti i doslednosti u sprovođenju mera…
Polazište za analizu i nove mere u stočarstvu u našoj zemlji je brojno stanje, rentabilnost proizvodnje, cenovna politika u prometu roba, doslednost i predvidljivost državnih mera prema ovoj grani poljoprivrede, ali i profesionalnost i kompetentnost državne administracije, institucija i službi u ostvarivanju namenjenih poslova. Posebnu analizu zaslužuje procena o tržištu za našu ukupnu proizvodnju, kao i procena moći i korišćenja tačaka oslonca i alata za poslovanje u celom sektoru poljoprivrede. Godinama, uz manje izuzetke tragamo za odgovorom: ko je i odakle naš kupac? U sektoru goveđeg mesa, izgleda da smo blizu rešenja, nudeći ovu robu Narodnoj Republici Kini ali i Grčkoj, Italiji, UAE i Crnoj Gori.
Niz ekonomskih turbulencija na svetskom i domaćem tržištu ojačalo je potrebu za večim učešćem države u agrarnoj proizvodnji, što je i potrđeno izdvajanjem novca poreskih obveznika za potrebe poljoprivrede – najviše u novijoj istoriji! Vremena su takva, da je potrebno da svaki činilac, učesnik u proizvodnji utvrdi svoj pregled obaveza i mogući doprinos za popravljanje stanja u poljoprivredi. Zbog toga i navodimo mogući obim proizvodnje junećeg mesa korišćenjem goveda sa naših farmi. U uzgoju imamo 95.000 goveda starosti do 6 meseci, a 116.207 grla starosti do 12 meseci. Do 24 meseci starosti, veoma značajna kategorija, imamo 140.824 grla. U procesu muže, sistemu krava tele ili u priplodu imamo 363.615 grla i u ovom broju oko 25.000 visokokvalitetnih tovnih rasa goveda. Međutim, broj sela, gde nemamo ni jednu kravu je oko 600.
Može se zaključiti, da je za ozbiljnu proizvodnju i mleka i mesa potrebno kompletno pojačati naše proizvodno stado krava, što zahteva i određeno vreme. Ceo sektor govedarstva u pogledu kvaliteta grla, stimulativnim merama pomogla je država, ali u celini, bitku smo izgubili zbog cenovne politike prerađivačke industrije (meso, mleko) kao i uvoza. Od zemlje izvoznice postali smo zemlja uvoznik!
Računice su pokazale da su industrijalci koristili sve prednosti izdvajanja premija za proizvodnju i raznih podsticaja, i da su imali priliku da biraju najbolja rešenja za sebe u podizanju svog profita. Tako danas nemamo malih farmi tovljača junadi koje su nestale u cenovnom vihoru, i ovim poslom se više ne bavi 8.000 do 12.000 gazdinstava.
Odakle početi?
Ovom prilikom bavićemo se govedarskom proizvodnjom što obuhvata analizu broja, efekte državnih podsticaja, održivost proizvodnje, ulogu državne administracije, krizne tačke, nove mere i program razvoja…
- transparentno izračunati potrebe za prehrambenu potrošnju nacije (mleko, meso, jaja, ulje, brašno) i utvrditi količine za prodaju – izvoz;
- institucionalno rešiti rukovođenje viškovima i za nedostatke prehrambenih proizvoda što je praksa u svim naprednim zemljama;
- liberalizovati izvoz mesa iz Srbije u Evropsku uniju oslobađanjem fiskalnog nameta za kupljeno goveđe meso iz Srbije što je nametnula Evropska komisija, to nas je blokiralo uz ograničenje prevoza naše stoke kroz ove zemlje;
- u poslovima izrade nove Strategije razvoje poljoprivrede (usvaja se ove godine) definisati prioritete u sektorima, ekonomsku i poslovnu održivost uz razvojne pravce i potrebe zakonske regulative i finansijske potrebe po sektorima od najmanje pet godina;
- državnu administraciju ojačati stručnom i racionalnom Upravom za stočarstvo i uvođenjem ombudsmana za hranu;
- u izboru tržišta uključiti ekonomsku diplomatiju i celovito sagledati gde su nam najveće šanse za prodaju poljoprivrednih proizvoda. Kada je reč o goveđem mesu to je Narodna Republika Kina;
- izrada regionalnih programa korišćenja pašnjaka i odgajivačkih programa za tovne rase, sa namenom da se koriste zelene površine u brdsko-planinskim uslovima i poluzaštićenim prostorima gde je neophodno da se uključe poljoprivredne savetodavne službe i institucije;
- da se omogući više sredstava za opremanje radionica za konfekcioniranje mesa svih vrsta, malih mlekara i prodaje;
- izmeniti – dopuniti zakon o regulisanju tržišta poljoprivrednih proizvoda upisivanjem intervencija za reagovanje države kada se javljaju viškovi ili manjak mleka i mesa;
- na osnovu zakona o tržištu precizirati uvođenje mleka za đake;
- u mlečnom sektoru, preraspodelom podsticaja pomoći kupovinu kvalitetnih grla usklađivanjem nabavke prema interesima mladih iz regiona sa otežanim privređivanjem;
- utvrditi i javno publikovati kodeks o obavezama Uprave za agrarna plaćanja sa čijim radom su gazdinstva nezadovoljna (to podrazumeva analizu dosadašnjeg rada i rukovođenja ovim poslom). To podrazumeva analizu dosadašnjeg rada i rukovođenja ovom upravom;
- za ozbiljne planove i nove programe u sektoru stočarstva potrebno je da se konačno saberu svi dugovi prema poljoprivrednicima po svim osnovama, što znači od isplate premija do IPARD-a;
- osnivanje Fonda za razvoj govedarstva za nabavku kvalitetnih grla i osnivanje Selekcionog centra (uzgoj i prodaja) su nove tačke oslonca za oporavak stočarstva;
- obrada i dorada, kao i proizvodnja junećeg mesa pod imenom Junetina iz prirode RS, što je pokrenulo Udruženje „Agroprofit”, uključuje odgajivače tovnih rasa i povezivanje sa potrošačima (direktno ili indirektno) putem sopstvene mreže;
- da se pašnjaci bez nadoknade, sa programom održavanja dugoročno izdaju po modelu Evropske unije (samo stočarima) i da preuzeti pašnjaci ne isključuju stočare iz prava zakupa po principu „pravo prečeg” i da se stočarima omogući korišćenje dizel goriva po uslovnom grlu.
xxx
Odgajivači kvalitetnih tovnih rasa goveda poslovni oslonac vide u povezivanju sa Privrednom komorom Srbije gde su osnovali i Grupaciju za ovu vrstu stočarstva. Ovako povezani očekuju da će efikasnije i kvalitetno učestvovati u kreiranju agrarne politike, kao i u izradi bitnih dokumenata kojima se reguliše stočarstvo i odnos države prema ovom poslu.