ponedeljak, april 15Agro servis

ZADRUGE – PROVERENI MODEL OPSTANKA ZA MALE PROIZVOĐAČE

 

Beograd, 7. decembar 2015.

Izvor: RTS

Zajedno su veći i jači. Ovako razmišlja 15 poljoprivrednika, članova vojvođanske Asocijacije proizvođača mleka. Pretežno iz Đurđina, Ljutova, Kule. Osnovali su zadrugu sa sedištem u Bačkoj Topoli. Po starom principu, jedan zadrugar jedan glas, i uložili po 750 evra svako.

–      Ne bi trebalo da bude poput ostalih zadruga, da prodajemo ne znam kilo ovoga, kilo onoga, nego da se to svede na neke potrebe naših farmi, sve ono što farmeri nisu u stanju da popune sa firmama sa kojima sarađuju – rekao je Josip Dulić, Zadruga Sir.

Imaju u planu da ulažu u mlekaru i od proizvođača postanu i prerađivači. Žele da smanje pojedinačne troškove proizvodnje, a na tržištu obezbede sigurnost. U novom zakonu o zemljištu, vide šansu da kao zadruga – pravno lice, konkurišu za zakup državne zemlje. Ravnopravni ili ukoliko podzakonski akti dozvole, sa pravom prečeg zakupa u odnosu na strane investitore.

–      Ono što je nama interesantno, jeste da dođemo do tog nekog poseda, pre svega, državne zemlje, da bi proizveli hranu. I da bi se bavili tovom. Jer mi u zadruzi imamo preko 1.500 visoko muznih krava. Plus, da kažem prateći deo, negde oko 2.000 grla podmlatka. I mislim da bismo samo od svojih teladi mi već imali količinu koje bi bilo, mogu slobodno reći, najveće tovilište u Srbiji. E sad, ako Bog da sreće i svega ostalog što nam treba, mi bi takođe otkupljivali telad od drugih proizvođača – ističe Sanja Bugarski, Asocijacija proizvođača mleka Vojvodine.

Polovina podmlatka, muška telad u tovu, mogla bi se preko zadruge plasirati kao Baby beef i to je toliko traženo juneće meso, za koje nam evropska kvota godinama stoji neispunjena, otvaraju se tržišta i bliskog i dalekog istoka.

–      Iskustva imamo, bavimo se tovom dugo, govedarsvom  pa usput i tovom. Tako da ostaje samo još malo da to stavimo na neke malo bolje noge – rekao je Josip Mačkić, Zadruga Sir.

Ukoliko ova zadruga dobije mogućnost za zakup državne zemlje, spremaju projekte kojima bi kod lokalne samouprave ili pak IPARDa, konkurisali za sredstva za izgradnju objekata. Razmišljaju i o korišćenju obnovljivih izvora energije.

–      Mi smo prošle godine uspeli, zahvaljujući Pokrajinskoj Vladi, da rešimo deo obnovljivih izvora energije. Ugradili smo solarne panele za zagrevanje vode, u pre svega našim izmuzištima. Jer tu koristimo struju da bi proizveli toplu vodu koja nam je neophodna. Tako da smo to uspeli da uradimo na nekih 20 ili 23 farme, koliko se sećam – rekla je Sanja Bugarski.

Žetvene ostatke sada zaoravaju, zato što je zemlja ispošćena i stanjaka nikada dovoljno, pa se o biomasi u ovom smislu još ne razmišlja.

Ostavite odgovor