Београд, 15.11.2022.

Политика

• Две велике кризе, пандемија и рат у Европи, оставиле су драматичне последице на потрошаче широм ЕУ, па многима управо цена одређује избор хране коју купују. – На врху листе забринутости Европљана јесу остаци пестицида у храни

Главни фактор који утиче на куповину хране у Европи јесте њена цена и то колико се уклапа у потрошачку корпу, а тек после тога Европљани размишљају да ли су производи безбедни за употребу. Готово половина њих сматра да је безбедност хране важна, али 41 одсто испитаника верује да се безбедност хране подразумева, показало је најновије истраживање Еуробарометра о безбедности хране у ЕУ, четврто такво истраживање од 2005. године. На основу резултата анкете у којој је учествовало 27.000 људи широм ЕУ, како се наводи, истраживање даје комплетну слику о томе како Европљани бирају храну, њиховој свести о безбедности намирница, о томе коме верују када је реч о информацијама о безбедности хране. Како је изјавио извршни директор ЕФСА, Бернхард Урл, од последњег истраживања 2019. године десиле су се две велике кризе – глобална пандемија и избијање рата у Европи.

– Овакви догађаји имају драматичне последице и није изненађујуће да видимо да за многе Европљане пораст трошкова живота утиче на њихов избор хране више него раније. Са друге стране, безбедност хране остаје важна за многе грађане ЕУ и охрабрујуће је видети да скоро половина њих брине о здравој исхрани исто колико и о ризицима у храни – објаснио је Урл. Најновије истраживање, саопштава ЕФСА, систем ЕУ за безбедност хране, стиже у тренутку када ЕФСА и тела за безбедност хране у неколико држава чланица навршавају 20 година. Ова тела су основана, како кажу, 2002. године како би се ојачала контрола хране у Европи, установила јединствена правила и сарадња широм континента. Урл је подсетио да је то велико достигнуће у претходне две деценије, не само за организације него и научнике и друге заинтересоване стране у овом систему.

– Охрабрујући је податак да две трећине европских грађана признаје да ЕУ и државе чланице раде заједно, а не изоловано, како би безбедност хране постала стварност. Све већи темпо иновација и техничка сложеност у начину на који производимо, купујемо и конзумирамо нашу храну су даљи покретачи снажне сарадње између земаља и научних дисциплина – објаснио је извршни директор у ЕФСА. Он је истакао да Еуробарометар за 2022. такође показује да већина у ЕУ препознаје да стање животне средине, животиња и биљака утиче на здравље људи, што је такође охрабрујуће, будући да се, како наводе, много ради на одрживим системима исхране. Чак седам од 10 Европљана препознаје улогу научника у осигуравању услова да храна буде безбедна, а осам од 10 верује њиховим информацијама о безбедности хране. Исто тако, поверење у националне институције и институције ЕУ је високо и износи око две трећине испитаника, показује анкета Еуробарометра.

Барбара Галани, шеф одељења за комуникације и партнерство у ЕФСА, изјавила је да су најновији резултати од непроцењиве вредности у свакодневном раду, као и у стратешком дугорочном планирању. Шта је истраживање још показало?

Показало је то да више од трећине Европљана има веома висок (21%) или висок (17%) ниво свести о темама безбедности хране, то јест чули су за 10 или више од 15 тема о којима је реч. Највероватније су чули за адитиве у храни или пићима (70%), остатке пестицида у храни (65%), остатке антибиотика, хормона или стероида у месу (63%) или болести пронађене код животиња (60%). Остаци пестицида у храни (40%) и остаци антибиотика, хормона или стероида у месу (39%) су на врху листе забринутости Европљана у вези са безбедношћу хране. Мање људи је било забринуто због биљних болести (11%), употребе нове биотехнологије у производњи хране (8%) и нанотехнологије примењене у производњи хране (5%).

Неких шест од 10 (61%) наводи телевизију или интернет као један од својих главних извора информација о ризицима у вези са храном, а затим следе породица, пријатељи, комшије или колеге (44%) и интернет претраживачи (37%), са битним разликама међу генерацијама.

Више од осам од 10 испитаника верује информацијама лекара (89%), универзитетских или јавно финансираних научника (82%) и потрошачких организација (82%) о ризицима од хране. Мањина Европљана не би променила своје понашање у случају страха од хране (21%). Између осталих, међу главним разлозима наводи се припремање хране на препоручени начин (45%) и уверење да све намирнице носе одређени ризик и да их је немогуће све избећи.

--- Subvencije --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Pregled Cena Žitarica --- 

---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Vaš komentar na nove cene žitarica ---  
---> KLIKNITE OVDE! <---

--- Besplatni Agro Saveti ---
---> KLIKNITE OVDE! <---