četvrtak, april 18Agro servis

Zima 2012. godine

 

PROGNOZA ŠTETE OD IZMRZAVANJA

Novi Sad, 1. mart 2012.

Prof. dr Zoran Keserović

Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu, posle pojave niskih temperatura u prvoj dekadi i početkom druge dekade februara, gde je apsolutni minimum bio i do -32 stepena, prikupio je uzorke različitih voćnih vrsta i sorti iz vodećih voćarskih rejona Srbije, a pogotovu Vojvodine. Na osnovu ovih analiza može se dati procena štete u voćarskoj proizvodnji Srbije i preporuka proizvođačima šta treba da rade u narednom periodu.

Izmrzavanje pupoljaka u toku zime, kao i izmrzavanje cvetova od poznih prolećnih mrazeva, u poslednjih nekoliko godina u našoj klimatskoj zoni postala je veoma učestala pojava. Za razliku od ranijih godina, 1998, 2002, 2003. i 2005. godine, došlo je do značajnijeg smanjenja prinosa usled izmrzavanja, od kasnih prolećnih mrazeva ili niskih zimskih temperatura u toku perioda mirovnja. Prethodne godine i ova godina su velika opomena da Srbija konačno mora uraditi rejonizaciju i dati preporuke da se voćne vrste i sorte moraju saditi tamo gde neće doći do ovakvih šteta. Rejonizacija nije samo preduslov za izbor voćne vrste i sorte, već i za sprovođenje mera agrarne politike, odnosno davanje podsticajnih sredstava za voćne vrste i sorte koje daju najbolje rezultate u tim uslovima.

Prinos kod većine voćnih vrsta u 2011. godini je bio veći u odnosu na 2010. godinu. Pored toga bio je veoma dugo sušni period u toku leta i jeseni. Visok prinos je dosta iscrpeo biljke i bez obzira na dobro kaljenje biljaka i ulazak u period mirovanja oni zasadi koji nisu bili dovoljno obezbeđeni mineralnim materijama su postali osetljiviji na niske temperature. Takođe su dosta visoke temperature u januaru mesecu uticale da se procesi u pupoljcima brže odvijaju, a kada su pupoljci na višem stepenu organogeneze tada su dosta osetljiviji na niske tempertature. Pojava niskih temperatura u prvoj polovini februara nas je iznenadila, pogotovu sa apsolutnim minimumima i dužinom trajanja. Ove temperature oštetile su dosta pupoljaka kod pojedinih voćnih vrsta, a kod nekih je došlo i do izmrzavanja letorasta, a plašimo se i od izmrzavanja mlađih stabala. Sam intenzitet izmrzavanja zavisio je od voćne vrste, sorte, rejona i  stanja zasada. I ova godina je pokazala da se nije vodilo dovoljno računa o izboru terena za pojedine voćne vrste, pogotovu za koštičave i jezgraste.  To izmrzavanje je bilo značajnije u Subotičko-horgoškom rejonu i u slabije negovanim zasadima, ali takođe i u Banatu. U odnosu na 2005. godinu kada je apsolutni minimum bio 10. februara i iznosio -24,0 stepeni i trajao je tri časa, ove godine smo imali temperature u pojedinim rejonima i do -30 i koje su trajale daleko duže. Ove godine pogotovu su izmrzli zasadi breskve i kajsije u ravničarskim delovima, ali ima i u Fruškoj gori u depresijama i mrazištima, gde je izmrzavanje kod pojedinih sorti 100 odsto.

Navešću samo podatke za neke od vodećih voćnih vrsta i sorti

Izmrzavanje pupoljaka u važnijih voćnih vrsta, Novi Sad, 2012. godine.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Na osnovu analize izmrzavanja najveću otpornost pokazale su jabuka i višnja, a  najveće izmrzavanje imale su kajsija i breskva, pogotovu u Subotičko-horgoškom rejonu  i Banatu i može se reći da su zasadi kajsije i breskve na nadmorskoj visini ispod 100 m pretrpele štete preko 90 odsto.

Srbija proizvede oko 1.200.000,00 tona voća, a naša je procena da će zbog ovih nižih temperatura šteta biti između 150-200.000 tona. Pored šteta u prinosu biće velike štete u rasadnicima i mladim zasadima.

Proizvođačima preporučujemo da prvo urade procenu štete od mraza i oni koji nisu orezali da obave slabiju rezidbu. Naša je preporuka da se kod svih voćnih vrsta ostavi što više rodnih pupoljaka. U zasadima u kojima je veliko izmrzavanje, pa čak i vegetativnih pupoljaka na jednogodišnjim porastima treba raditi jaču rezidbu na dvogodišnju ili trogodišnju zonu porasta da bi se što pre obnovila kruna.

Ostavite odgovor