Reprodukcioni centar tovne rase goveda šarole u Utrinama koji je počeo sa radom pre desetak godina, proširio je ovu rasu na više od 2.500 grla u stotinak naselja u Srbiji, a od nedavno i u Mačvi i na Zlatiboru. Ovo je izrazito tovna rasa i dobar potrošač hrane, a nastao je u Francuskoj 1723 godine dok je kod nas dospela tek 1960-te godine.
Uzgajivački program je sačinilo Udruženje „Agroprofit” gde se naglašava visok dnevni prirast u tovu i prilagođenost pašnjačkim uslovima i na 1.000 metara nadmorske visine. Razvojem genetike francuski stručnjaci su poboljšali konstituciju šarolea i došli do grla sa lakšim telenjem i većom plodnošću.
Ovo su i bili razlozi da se pojedini farmeri na Zlatiboru opredele za ovu rasu. Sa farme „Berze” iz Utrina, Aleksandar Aćimović iz sela Golovo (Čajetina), za pašnjak na 900 metara nadmorske visine, kupio je 30 steonih junica. Zanimljivo je da ovo selo ima preko 200 grla goveda i svega 176 stanovnika što je retkost u Srbiji jer u skoro 600 sela ne postoji ni jedno govedo. Nešto ranije ovu rasu počeo je da gaji i Marko Možić iz zlatiborskog sela Dobroselica, gde stočari imaju najviše sementalske rase goveda.
Uspešni povrtar Brane Samardžić iz mačvanskog sela Miokus redovno tovi 20 do 30 junadi, a u poslednje vreme sve teže nabavlja telad, pa je odlučio da za početak nove proizvodnje kupi desetak steonih junica rase šarole. Kaže da selo ima mali atar, ali da će obezbediti dovoljno hrane i prostor za kretanje goveda pa će na bazi sopstvenog iskustva odlučiti da li će povećati broj grla.
Širanjem rase šarole na Zlatiboru i u Mačvi praktično su u celoj zemlji prisutne sve najbolje tovne rase među kojima su najbrojnije angus i hereford. Prema evidenciji Udruženja „Agroprofit“ oko 25,000 ovih kvalitetnih rasa se gaji u više od 450 naselja u Srbiji.