Dok tržište preplavljuju paprike s pesticidima, jedan domaći proizvođač izdvaja se po poštenju i znanju
Nakon što je nedavno u paprikama iz Severne Makedonije otkriven visok nivo opasnog pesticida metomil, mnogi građani Srbije zapitali su se – šta zapravo jedemo i koliko su naši proizvodi bezbedni.
Međutim, primer Velja Nedića, povrtara iz Čačka, pokazuje da postoji i drugačiji put — onaj koji kombinuje zdravu proizvodnju, znanje i odgovornost.
“Što bih dao svojoj deci, to nudim i kupcima,” kaže Veljo, koji zajedno sa porodicom vodi porodično gazdinstvo i uzgaja paprike, celer, paradajz, brokoli i kornišone.
„Pratimo karencu, sve mora biti čisto“
Veljo i njegova porodica veoma pažljivo vode evidenciju o svakom tretmanu i strogo poštuju pravila zaštite bilja.
“Pratimo karencu i sve druge parametre – to mora ozbiljno da se kontroliše. Nama redovno uzimaju robu na analizu u tržnici. Čuo sam da je kropljena paprika iz Makedonije, ali taj preparat kod nas ne postoji najmanje pet-šest godina. Nisam ni čuo da ga ima, niti bih ga tražio,” objašnjava Nedić za RINU.
Paprike iz plastenika – zdrave, bez suvišne hemije
Većina proizvodnje ove čačanske porodice odvija se u plastenicima, gde se pažljivo kontrolišu uslovi i smanjuje potreba za pesticidima.
“Ovde, u plasteniku gde su paprike, bilo je svega dva-tri prskanja, i to samo u fazi rasađivanja. Posle toga ide tretman bakrom. Najveći problem nam pravi trips, koji deformiše plodove,” objašnjava Veljo.
On naglašava da protiv korova ne koristi pesticide, već se sve radi ručno:
“Uopšte ne kropim protiv korova, sve fizički otklanjamo. U dva-tri navrata plevimo, tako da je ovo 99 odsto zdrava paprika.”
Celer, paradajz, brokoli i kornišoni – povrće bez tajni
Osim paprika, porodica Nedić u plastenicima uzgaja i celer, plavi paradajz, brokoli i kornišone.
Neke od kultura, kaže, uopšte ne tretira hemijom.
“Imao sam sistem kap po kap. Bila je suša, ali nisam koristio veštačku kišu. Nije bilo ni plamenjače. Paprika je osetljiva, zato je i gajimo u zatvorenom prostoru,” objašnjava Veljo.
Njihovo povrće se svakodnevno prodaje na čačanskoj pijaci, a kupci, kaže, postaju sve svesniji i oprezniji.
“Čačani redovno pitaju da li je povrće prskano. Uvek kažem istinu. Mesec dana pred berbu ne prilazim povrću sa zaštitom, naročito kod jagoda – jer to deca prva jedu.”
Kornišoni zahtevaju posebnu pažnju
Kornišoni su, objašnjava Nedić, najzahtevniji deo proizvodnje, jer su osetljivi na bolesti i napade grinja.
“Kornišoni se moraju prskati, ali postoje preparati sa karencom od samo jednog dana. Sada smo s tim završili, sezona je gotova, rod je završen,” kaže Veljo.
„Pravi proizvođač garantuje za svoje“
Na kraju, ovaj vredni povrtar iz Čačka poručuje ono što mnogi potrošači zaboravljaju — poreklo hrane je ključno.
“Mora se znati od koga se kupuje povrće. Malo je pravih proizvođača, a dosta prekupaca koji robu kupuju na veliko, pa se izgubi trag o poreklu. Tako se i pojave proizvodi sa višim nivoom pesticida. Pravi proizvođač uvek garantuje za svoje,” zaključuje Nedić.
📍 Izvor: dnevnik.rs
Photo: ilustracija freepick