Novi Sad, 30.09.2024.
foto: Udruženje „Agroprofit“ o novim merama u poljoprivredi
Odgajivači tovnih rasa goveda u okviru Udruženja Agroprofit iz Novog Sada podržali su najavljene mere Vlade za dalji razvoj ove grane stočarstva uz manje primedbe.
Ovo Udruženje od 2009. godine značajno je uticalo na razvoj tovnog govedarstva u Srbiji i uz saradnju sa Ministarstvom poljoprivrede doprinelo je da se tovna goveda u Srbiji gaje u oko 500 naselja, a broj grla (svih kategorija) je oko 25.000.
Od novih mera, a posebno Strategije razvoja poljoprivrede, zavisiće uvećanje broja i kvaliteta tovnih goveda.
“Agroprofit”, važnim činom smatra donošenje Strategije o poljoprivredi za narednu deceniju, a taj posao nije dobro krenuo niti smo na putu do kvalitetnog dokumenta.
Udruženje smatra, da je, pre svega, neophodno sačiniti sektorske analize u oblasti poljopprivrede od primarne do prerađivačke delatnosti ali i oceniti kapacitete institucija bitnih za ovu oblast, što obuhvata i procene organizovanosti, kompetentnosti Ministarstva ppoljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede kao i funkcionisanje komorskog privrednog sistema. Osnovni dokument Strategijje (nacrt strateškog okvira) koji je dospeo u javnost je klasičan primer površnosti i sakupljenih podataka gde su mnogi netačni i nepotpuni. Autori su, smatra ovo udruženje, daleko od poznavanja prilika u našoj poljopprivredi i agroindustriji, a najdalje su od saznanja šta nam valja činiti za održivost celog sektora. Zbog toga Udruženje predlaže Vladi da odgodi donošenje Strategije o poljoprivredi dok se ne sagleda detaljno stanje u svakoj oblasti i na osnovu toga predvide dalji pravci. U pomenutom dokumentu nisu naznačeni osnovni oslonci za poljoprivredna gazdinstva, niti obim proizvodnje koji će pratiti državni podsticaji.
Udruženje “Agroprofit” je pri kraju detaljne analize o tovnom govedarstvu u Srbiji sa posebnim osvrtom na gajenje po sistemu krava – tele, uz korišćenje pašnjaka. U ovoj analizi se vidi šta nam je sve potrebno činiti da postignemo broj od 150.000 kvalitetnih krava tovnih rasa.
Prvi korak je stalno otvoren poziv ministarstva poljoprivrede za nabavku kvalitetnih priplodnih grla, iznos premije od 55.000 dinara za duži period i odabir kupaca za našu kvalitetnu junetinu.
Osnovu koju su do sada stvorili državni podsticaji i Udruženje, kako je zaključeno, ne smemo upropastiti, jer je reč o decenijskom ulaganju u ovaj sektor.
U pogledu izmene Zakona o podsticajima, Udruženje smatra da je neprihvatljivo što se navode samo najmanji iznosi za sva davanja u stočarstvu. Predlagač je, samo za seme obećanu sumu ratarima od 17.000 dinara po hektaru, upisao u nacrt ovog dokumenta. Ovim potezom predlagač je priznao da je podlegao pritisku uličnih protesta i najavama zaprečavanja puteva.
Udruženje zahteva da se svi obećani iznosi podsticaja unesu u Zakonski okvir i time ispolji principijelnost i jedinstven pristup svakoj proizvodnji u poljopprivredi.
Prema inicijativi za osnvanje Agrarne komore, o čemu je dato saopštenje sa sastanka predstavnika Ministarstva poljoprivrede i Privredne Komore Srbije, nije jasno da li je reč o posebnom okupljanju primarne proizvodnje, čiji su nosioci gazdinstva, ili će na istom mestu i sa istim pravima biti uključeni i prerađivači.
Prema ovom modelu stočari, ratari, voćari i drugi bili bi priznati kao deo privrednog sistema Srbije, za čega postoji zakonski osnov.
Drugim rečima, sadašnja komora može se ojačati proizvodnim strukturama iz primarne proizvodnje. Poznato je da su mnogi u PDV sistemu, a nisu danas deo komorskog modela i oni se retko sastaju sa prerađivačkom industrijom i trgovcima. Udruženje smatra da bi bilo efikasnije i racionalnije da se cela aktivnost usmeri na primenu postojećeg Zakona o privrednoj komori i da se omogući organizovanje jedinstvene komore, gde je obuhvaćena primarna i prerađivačka proizvodnja.
Odgajivači tovnih rasa dali su podršku i inicijativu Ministarstva poljoprivrede da se evidentiraju i otklone nepravilnosti u pogledu korišćenja pašnjaka. Velike nepravilnosti su već evidentirane u severnom i srednjem Banatu, gde je uzorano bespravno više od hiljadu hektara pašnjaka, pa čak i u prirodno zaštićenim područjima.