Crnomorsko tržište menja ton — iz zabrinutosti ka neizvesnosti
Tržište žitarica i uljarica u Crnomorskom regionu završava nedelju u znatno drugačijem tonu nego što ju je počelo. Tokovi trgovine su preusmereni, fabrike za preradu uljarica na istočnim granicama EU suočavaju se s ozbiljnim nestašicama sirovina, a vremenski modeli sada nagoveštavaju vlažniji period za Ukrajinu i jugozapadnu Rusiju u narednih deset dana.
Ovi paralelni događaji ujedinjeno preoblikuju kratkoročne rizike za bilanse useva, osnovne cene i transportne troškove u regionu.
Soja kroz Konstancu – tranzit bez koristi za domaće tržište
Jedna od ključnih priča ove nedelje je uloga Rumunije kao tranzitne, a ne krajnje destinacije za ukrajinsku soju.
Iako zvanične statistike prikazuju sezonu 2024/25. kao „rekordnu“ po uvozu — oko 270.000 tona do jula, veliki deo tog volumena nikada nije ostao u zemlji. Soja se pretežno prebacivala kroz luku Konstanca dalje ka trećim tržištima.
Drugim rečima, „rekordni uvoz“ ne znači i rekordnu dostupnost u Rumuniji. Domaće prerađivačke fabrike i dalje rade ispod kapaciteta, a tržište soje ostaje izbalansirano bez većih zaliha.
Uvođenje posebnog licencnog režima EU za ukrajinske robe (oktobar 2023) dodatno je zakomplikovalo situaciju. Spor proces izdavanja dozvola obeshrabrio je lokalne prerađivače, što je kanalisalo ukrajinske pošiljke direktno ka izvozu, bez stvarne koristi za domaću industriju.
Ako ukrajinski prerađivači tokom 2025/26. odluče da više zadržavaju soju za preradu kod kuće, to bi moglo značajno smanjiti tranzit kroz Konstancu i ponovo preusmeriti tokove trgovine.
Bugarska na ivici: Fabrike bez semena, tržište bez daha
S druge strane Dunava, Bugarska industrija prerade suncokreta prolazi kroz težak period.
Posle dve godine uzastopnih suša, prerađivači su ostali bez dovoljno sirovine, iako zemlja poseduje kapacitet da preradi do 4 miliona tona suncokreta godišnje.
Mnoge fabrike rade sa smanjenim kapacitetom, a neke su bile prinuđene da privremeno zaustave proizvodnju. Dok su troškovi energije i rada porasli, cene suncokretovog ulja za potrošače jedva su se promenile u poslednjih pet godina — što je dovelo do poslovanja sa gubitkom.
U industriji sada raste pritisak da se ograniči izvoz sirovog semena u korist izvoza rafinisanog ulja i pogača, kako bi se sačuvala radna mesta i iskorišćenost kapaciteta.
Iako je površina pod suncokretom u 2025. dostigla rekordnih 985.000 hektara, suša je prepolovila prinos, dovodeći do najmanje žetve u poslednjih deset godina.
Kiše koje mogu promeniti igru: Ukrajina i Rusija čekaju spas za ozimu pšenicu
Treći stub priče ove nedelje je vreme.
Prognoze ukazuju na česte padavine u Ukrajini i jugozapadnoj Rusiji, što bi moglo popraviti vlagu zemljišta i pomoći usevima ozime pšenice da se pravilno razviju pre zimskog mirovanja.
Ipak, deo parcela u Ukrajini posejan je kasno, pa će topao novembar biti presudan da biljke ojačaju pre prvih mrazeva.
U međuvremenu, berba suncokreta i soje napreduje, dok visoka vlaga u kukuruzu usporava kombajniranje.
Šira slika: Globalna ponuda i uticaj Južne Amerike
Iako je Crnomorski region u fokusu, globalna ponuda uljarica i dalje ima veliki uticaj na lokalne cene.
U Brazilu, setva soje napreduje brzo zahvaljujući naizmeničnim periodima suše i kiše, dok u Argentini nova fronta padavina pomaže pšenici i ranom kukuruzu.
U Evropi, povećana količina padavina može podržati ozimu pšenicu, ali i usporiti berbu kukuruza.
Ovi faktori zajedno mogu ograničiti rast cena iz Crnog mora — osim ako lokalni prinosi ponovo ne podbace.
Uljana repica kao tihi oslonac
U senci soje i suncokreta, uljana repica postaje „tihi faktor stabilnosti“.
Procenjuje se da bi Ukrajina 2026/27. mogla proizvesti oko 3,4 miliona tona, zahvaljujući prelasku poljoprivrednika na isplativije i lakše izvozive useve.
Ova kultura postaje važan ventil za EU tržište, posebno dok suncokret ostaje pod rizikom vremenskih oscilacija.
Tržište između nade i opreza
Cena i osnova (basis) u Crnomorskom koridoru sada zavise od nekoliko ključnih pitanja:
- Da li će se prognozirane kiše ostvariti i stabilizovati useve ozime pšenice u Ukrajini i Rusiji?
- Hoće li Bugarska doneti odluku da zadrži više semena kod kuće i zaštiti domaće fabrike?
- Hoće li Ukrajina zadržati veću preradu uljarica u zemlji, čime bi se smanjio tranzit kroz Konstancu?
Od odgovora na ova pitanja zavisiće cene, transport i bilansi uljarica u narednim nedeljama.
Zaključak: Prelazak iz krize u fazu opreza
Crnomorsko tržište uljarica i žitarica se pomera iz faze “panike zbog ponude” u fazu “rizika realizacije”.
Soja u tranzitu kroz Konstancu zamagljuje statistike o uvozu, bugarske fabrike vode bitku za opstanak, a kiše bi mogle odlučiti sudbinu ozime pšenice u regionu.
Dok region balansira između političkih odluka, vremenskih rizika i logističkih izazova, jedno je jasno:
Crno more ostaje epicentar globalne nestabilnosti i prilika za one koji pažljivo prate tržište.
Izvor: GrainsPrices, 25. oktobar 2025.
photo: freepick lustracija