HUMUS KAO ZABORAVLJENA SNAGA
Dok klima postaje surovija, a zemljište sve siromašnije, huminske supstance ponovo postaju ključ stabilnog prinosa.
Istražujemo zašto se poljoprivrednici sve više okreću preparatima na bazi humusa. Ako se vratimo samo nekoliko decenija unazad, naši poljoprivrednici nisu morali mnogo da razmišljaju o humusu. Zemlja ga je imala dovoljno, a plodnost se podrazumevala. Danas, posle godina intenzivne proizvodnje, nedostatka stajnjaka i sve izraženijih klimatskih šokova, humus postaje resurs koji ne možemo da ignorišemo.
To je onaj tamni sloj u zemljištu koji čuva vlagu, oslobađa hraniva postepeno, hrani mikroorganizme i određuje koliku „snagu“ njiva zaista ima. U naučnim krugovima često se govori da humus nije tek materija već živi sistem. Huminske i fulvinske kiseline, njegovi najaktivniji delovi, upravljaju procesima koji direktno utiču na prinos:
- rastvaraju teško dostupne minerale;
- čine fosfor pristupačnijim;
- regulišu vodu u zemljištu;
- štite biljku od toksina.
Kada taj sistem oslači, i biljka postaje ranjivija. To je ono što danas vidimo širom Srbije, usevi koji teško podnose sušu, nicanje koje kasni, koren koji ostaje plitak, hemijski tretmani koji „zakoče“ biljku umesto da joj pomognu.
Upravo tu nastaje potreba za savremenim huminskim preparatima. Među njima, Kontur humat je poslednjih godina privukao pažnju poljoprivrednika jer se, za razliku od brojnih formulacija na tržistu, proizvodi iz najčistijeg oblika oksidiranog mrkog uglja. Takav ugalj, poznat kao leonardit, sadrži i do 85% huminskih supstanci. Kada se preradi u kalijum-humat, biljka ga usvaja lako i brzo, što je presudna razlika u odnosu na natrijum-humate, za koje je poznato da remete fiziologiju biljke i blokiraju usvajanje kalijuma.
U praksi, efekti huminskih preparata najpre se vide na klijanju. Seme tretirano ovakvim sredstvima niče brže i ujednačenije, a biljka odmah formira snažniji koren. Taj trenutak, kada biljka odlučuje hoće li postati jaka ili ostati kržljava, često je presudan za ceo prinos. Zato proizvođači pšenice, suncokreta i kukuruza sve češće tretiraju seme pre setve, ne da bi postigli luksuz, već da bi obezbedili sigurnost u nepovoljnim uslovima. Ruski naučnici, čiji dokument analiziramo, naveli su da huminske supstance povećavaju energiju i kapacitet klijanja, čak i kada je seme bilo izloženo hemijskim tretmanima koji ga usporavaju.
Kako biljka raste, huminske i fulvinske kiseline nastavljaju da rade svoj posao. One poboljšavaju fotosintezu i povećavaju sadržaj hlorofila u listu, zbog čega biljka bolje podnosi stres od suše ili hladnoće.
Kada nauka izađe na njivu
Jedan od najupečatljivijih primera dolazi iz ogleda na pšenici. U fazi 2–3 lista, biljke tretirane Kontur humatom Start pokazale su vidno snažniji razvoj u odnosu na kontrolu:
- duži podzemni deo;
- više korenovih dlačica;
- veću ukupnu masu biljke.
Biljke tretirane dozom od 0,2 l/t imale su gotovo dvostruko veću masu u odnosu na netretiranu grupu. To u praksi znači jedno, biljka je spremna da izdrži hladan talas ili suvo proleće, umesto da „zakoči“ u rastu.
Slični rezultati zabeleženi su i kod suncokreta, gde je tretiranje semena humatom dovelo do stabilnijeg i ujednačenijeg nicanja kod svih ispitivanih sorti. Čak i kada su razlike delovale male na papiru, na njivi su značile sigurniji sklop i manji rizik od praznih mesta.
Posebno zanimljiv deo dokumenta odnosi se na kombinacije humata sa herbicidima. Ogledi pokazuju da huminski preparati povećavaju efektivnost samih herbicida, jer korovi brže usvajaju aktivne materije. Kontur humat Profi je, u uslovima hladnog proleća, pojačao delovanje glifosata i ubrzao razgradnju korovske mase zahvaljujući podsticanju mikrobiološke aktivnosti. U prevodu: slabiji efekti herbicida, koji su problem u hladnim godinama, postaju manje izraženi.
Još jedan konkretan primer stiže iz situacija kada se seme tretira tebukonazolom što često uspori nicanje. U tim okolnostima, Kontur humat Antistres smanjio je posledice tog „kočenja“ i omogućio da se biljka brže oporavi i uđe u normalan rast.
Bliže biljci nego što izgleda
Nije slučajno što rezultati iz prakse deluju tako ubedljivo. Huminske supstance direktno utiču na propustljivost ćelijskih membrana, pa biljka brže usvaja azot, fosfor i mikroelemente.
Još jedno važno svojstvo koje poljoprivrednici često primete pre nego naučnici: zemlja se menja na dodir.
- Teška zemljišta postaju rastresitija;
- lakša zemljišta dobijaju stabilnu strukturu grudvica.
Što je struktura bolja, to je koren dublji, a vlagu i hranu lakše pronalazi.
Posebnu ulogu u proizvodima iz linije Kontur humat imaju dodatne biološki aktivne materije.
- Sukcinska kiselina, na primer, ubrzava usvajanje hraniva tako što povećava propustljivost ćelijskih membrana.
- Arahidonska kiselina aktivira prirodnu odbranu biljke protiv bolesti, što je u polju najprimetnije kroz zdraviji koren i manju pojavu truleži.
- Aminokiseline dodatno jačaju imunitet biljke i smanjuju posledice stresa.
Sve te supstance postoje u tragovima u prirodi, ali savremena poljoprivreda ih je iscrpela, zato ih danas moramo vraćati ciljano.
Ulaganje u humus se ne sme posmatrati kao trošak
Kada se sve ovo spoji u jednu celinu, dobija se mnogo jasnija slika: huminske supstance su osnovna potreba savremene proizvodnje. One vraćaju zemljištu ono što je godinama gubilo i pomažu biljci da izdrži ono što je sve teže podnositi. Pogotovo kada se zna da se humus obnavlja sporo, decenijama. Ne možemo čekati da ga priroda sama vrati. Moramo joj pomoći.
Kontur humat danas se najčešće koristi u tretmanu semena i folijarnoj primeni tokom vegetacije. U oba slučaja, cilj je isti: stabilna biljka koja može da izdrži stres, da razvije jak koren i da zemljište iskoristi do poslednje čestice hraniva.
Prinosi koji se beleže u praksi pokazuju da ovakav pristup daje rezultate:
- više proteina u pšenici;
- ujednačeniji sklop kod kukuruza;
- veća otpornost suncokreta;
- bolja klijavost krtola kod krompira.
Na kraju, jedno je sigurno, a to je da je humus je osnova svega. A huminski preparati postaju alat koji pomaže da se prirodni potencijal ponovo pokrene. U vremenu kada je svaka tona važna, a svaka biljka mora da izdrži više nego ikada, to je znanje koje niko ne sme zanemariti.
Ako su poslednje godine nešto naučile naše poljoprivrednike, to je da se oslanjanje samo na jednu vrstu đubriva više ne isplati. Biljka mora da ima podršku i od zemlje i od tehnologije, a huminske supstance pokazuju da tu ulogu nose bolje nego išta drugo. Upravo tu dolaze do izražaja i biološki aktivne materije koje prate savremene huminske preparate, poput arahidonske i jantarne kiseline. One:
- pokreću odbrambene mehanizme biljke;
- ubrzavaju njen oporavak posle stresta;
- otvaraju put hranivima da stignu tamo gde su najpotrebnija.
U godinama kada biljka mora da izdrži više nego ikada, takva podrška nije luksuz, već osnov stabilne proizvodnje.
U narednim brojevima nastavićemo da se bavimo ovom temom, sa posebnim osvrtom na preparate i tehnologije koje doprinose obnavljanju zemljišta, jačanju biljaka i stabilnijoj proizvodnji. Cilj je da iz svakog ugla sagledamo šta našim njivama zaista treba i šta poljoprivrednik može da uradi da svoju zemlju pripremi za budućnost.
N. Perša