U Mačvanskom okrugu otkriven je slučaj mesa iz domaćeg uzgoja zaraženog trihinelozom, a prema rečima stručnjaka svake godine se larva patogena za čoveka pronađe u nekoj domaćoj životinji, a još češće kod divljih, i upozoravaju vlasnike svinja da meso svake zaklane jedinke odnesu na analizu u veterinarsku stanicu.
Veterinar specijalista higijene i tehnologije namirnica animalnog porekla Svetlana Mrkovački kaže da je to prvi slučaj u sezoni klanja, da je kod domaćih svinja ustanovljeno prisustvo larvi Trihinela spiralis, što ne znači da na drugim mestima još nije bilo pozitivnih slučajeva. „Znači, ima je”, rekla je ona za Tanjug.
Ona objašnjava da kada se larva, patogena za čoveka, nađe u mesu i unese u organizam putem nedovoljno termički obrađene namirnice, ona izaziva infekciju koja se često završava kardiološkim i neurološkim komplikacijama, a da težina obolevanja zavisi od invazije larvi. „To ne mora da zavisi od starosti svinje. Invazija je različita, može da bude jako mala, a može da bude i dosta larvi. Od toga posle, ukoliko neko konzumira sušeno meso, kobasice i ostalo, zavisi težina slučajeva kod ljudi. Ovo je bila jaka invazija”, rekla je Mrkovački. Na ispitivanje se donosi koren dijafragme, a trihineloskop je jedini uređaj kojim može da se utvrdi prisustvo larvi, pojašnjava ona. „Mora da se pregleda svako zaklano svinjče, odnosno svako zaklano grlo, zato što jedno pozitivno ili negativno u jednom dvorištu ne znači da su ostali takođe negativni. Znači, svako svinjče se mora ponaosob pregledati i doneti adekvatan uzorak, što je jako bitno”, rekla je Mrkovački. Prema njenim rečima, kada se larva, patogena za čoveka, nađe u mesu i unese u organizam putem nedovoljno termički obrađene namirnice, ona izaziva infekciju koja se često završava kardiološkim i neurološkim komplikacijama. „Ukoliko se nakon konzumacije utvrdi da je meso bilo pozitivno na trihinelu, odmah se treba javiti lekaru pre nego što se pojave prvi simptomi i parazit se učauri u organizmu čoveka”, objasnila je doktorka.
Pregled mesa je obavezan jer životinja ne pokazuje znakove bolesti – svinja jede, napreduje, ponaša se normalno. Jedino laboratorijski pregled omogućava pouzdan rezultat, poručuju stručnjaci.
U vreme svinjokolja i novogodišnjih praznika gotovo svake godine budu registrovane zaraze trihinelom i to uglavnom kao porodične epidemije usled konzumacije zaraženim mesom.
U našoj zemlji ovo oboljenje je prvi put prijavljeno 1923. godine u Zemunskoj bolnici. Poslednja tako masovna epidemija u Srbiji zabeležena je pre gotovo deset godina kada je u Čajetini kod više od 100 ljudi laboratorijskim ispitivanjem dokazano prisustvo trihineloze. Policija je tada, po nalogu tužilaštva, privela veterinara iz tog grada koji se smatrao odgovornim za izbijanje bolesti jer nije na propisan način pregledao uzorke divlje svinje, koja je bila zaražena, kako je kasnije ustanovljeno, i od čijeg mesa su pravljene prerađevine koje su konzumirali oboleli.
IZVOR: politika.rs