Na početku poljoprivrednog sajma „Zelena nedelja“ nemački političari izražavaju zabrinutost za opstanak malih poljoprivrednih gazdinstava. Uzrok problema leži u dominaciji nekoliko velikih lanaca u maloprodaji.
Poljoprivredna politika u Nemačkoj obično je u senci. Problemi poljoprivrednika i cene u supermarketima retko dospevaju u udarne vesti, naročito u vremenima ratova i jačanja autoritarnih tendencija širom sveta.
Ipak, početkom godine uvek postoji povod da se govori o poljoprivrednoj politici – kada u Berlinu svoja vrata otvara „Zelena nedelja“. Ove godine ovaj međunarodni sajam poljoprivrede obeležava stogodišnjicu postojanja. Tim povodom Fondacija „Hajnrih Bel“, bliska Zelenima, objavila je svoj „Atlas korporacija 2026“.
Cene rastu, gazdinstva nestaju
Zaključak studije je jasan: u Nemačkoj nestaje sve veći broj, pre svega malih i srednjih poljoprivrednih gazdinstava. Kada je reč o otkupu mleka, mesa i povrća, domaćim tržištem dominiraju samo četiri velika trgovačka lanca, koji diktiraju cene i poljoprivrednicima ostavljaju malo prostora za opstanak.
Kupci u supermarketima od tog pritiska trgovaca na poljoprivrednike imaju malo koristi. Prema anketi Saveza potrošačkih centara, 68 odsto građana navodi da rast troškova života najviše osećaju u cenama hrane. Od 2020. godine, cene prehrambenih proizvoda porasle su za oko 35 odsto.
Velika opterećenja zbog pandemije i rata u Ukrajini
„Atlas korporacija“ izdvaja dodatni razlog za rast cena mesa u prodavnicama: „Pandemija korone i ruski napad na Ukrajinu pokazali su koliko su globalni lanci snabdevanja hranom krhki i koliko snažan može biti uticaj nestabilnih cena nafte i gasa. Naš prehrambeni sistem je posebno podložan krizama i naglim skokovima cena, jer je snažno koncentrisan.“
Četiri velika trgovačka koncerna u Nemačkoj u velikoj meri dele tržište među sobom. Na panel-diskusiji političara, koju je na otvaranju Zelene nedelje organizovao Nemački savez poljoprivrednika, šef poslaničke grupe SPD-a u Bundestagu, Matijas Mirš, to je ovako sažeo: „Od 2020. godine imamo rast cena hrane od 35 procenata, ali to nije dovelo do rasta prihoda poljoprivrednika. Imamo lanac snabdevanja u kojem mnogi učestvuju, ali ne i potrošačice i potrošači.“
Broj velikih gazdinstava raste na istoku Nemačke
„Atlas korporacija“ fondacije Hajnrih Bel navodi i konkretne podatke: između 2010. i 2024. godine broj poljoprivrednih gazdinstava u dve istočnonemačke pokrajine, Meklenburg-Prednjoj Pomeraniji i Saksoniji, porastao je za oko polovinu, jer su tamo gazdinstva natprosečno velika.
U svim ostalim saveznim pokrajinama, uključujući tradicionalna poljoprivredna područja poput Bavarske i Šlezvig-Holštajna, broj gazdinstava je, naprotiv, dramatično opao. Šefica poslaničke grupe Zelenih u Bundestagu, Brita Haselman, zaključuje: „Vidimo da sve više gazdinstava nestaje i da se upravo mala i srednja ne mogu održati.“
Komisija za monopole zabrinuta
Nakon žestokih protesta poljoprivrednika protiv poskupljenja biodizela, tadašnja savezna vlada (SPD, Zeleni i FDP) je 2024. godine angažovala Monopolsku komisiju da ispita koncentraciju u sektoru maloprodaje hrane. Reč je o nezavisnom savetodavnom telu od pet stručnjaka koje priprema izveštaje za saveznu vladu.
Predsednik komisije Tomaso Duso je izjavio: „Moć maloprodaje hrane, a delimično i proizvođača, značajno je porasla na štetu potrošača, dok je poljoprivreda često izložena rizicima svetskog tržišta.“
Na tom svetskom tržištu, nemački poljoprivrednici će se uskoro morati nadmetati u okvirima novog Merkosur sporazuma. Nakon iscrpljujućih, dugogodišnjih pregovora, ambasadori 27 država članica EU početkom godine većinom su se izjasnili za sporazum o slobodnoj trgovini sa Brazilom, Argentinom, Paragvajem i Urugvajem.
Suština tog sporazuma je ukidanje carina. EU se nada većem izvozu automobila i hemijskih proizvoda, dok južnoameričke države žele da povećaju izvoz poljoprivrednih proizvoda. To dodatno brine nemačke poljoprivrednike.
Zeleni, uprkos kritikama, za Merkosur
Mnogi stručnjaci strahuju da bi sporazum mogao da potkopa visoke standarde EU u oblasti zaštite životne sredine i dobrobiti životinja. Političarka stranke Zelenih, Haselman, deli te zabrinutosti, ali ipak podržava sporazum, o kojem još treba da se izjasni Evropski parlament.
U vremenima rastućeg nacionalizma, takav sporazum sa mnogim državama sam po sebi predstavlja vrednost, argumentuje ona: „Za Evropu, pa i za Nemačku, važno je to učiniti. Da pokažemo da smo u stanju da kao Evropljani uspostavimo fer trgovinske sporazume sa drugim državama.“
SPD predlaže „korpu osnovnih namirnica“
Socijaldemokrate su predložile da se osnovne životne namirnice u supermarketima prodaju po sniženim cenama u okviru takozvane „korpe osnovnih namirnica“, kako bi se ublažio rast cena. Predsednik humanitarne organizacije „Tafel Dojčland“, Andreas Štepfhun, skeptičan je prema toj ideji: „Ako se želi promeniti socijalna situacija u zemlji, mora se promeniti prihod ljudi.“
Politika bi morala više da se bavi rastućim siromaštvom, rekao je Štepfhun za Katoličku novinsku agenciju (KNA). Tafel u Nemačkoj vodi oko 970 ustanova i, prema sopstvenim podacima, ima oko 1,5 miliona korisnika.
Uprkos svim kritikama na račun supermarketa i njihove koncentracije, visokih cena i zabrinutosti za male poljoprivrednike, šef poslaničke grupe demohrišćana CDU/CSU u Bundestagu, Jens Špan, ostaje optimista: „Nemci dobijaju najbolju hranu u istoriji čovečanstva, od najbolje obrazovanih poljoprivrednika u istoriji čovečanstva – po relativno povoljnim cenama, u istorijskom poređenju.“
Zelena nedelja otvorena je 16. januara i traje do 25. januara.
Izvor: DW