Nakon punih 25 godina pregovora, u subotu, 17. januara 2026. godine, u glavnom gradu Paragvaja, zvanično je potpisan jedan od najvećih trgovinskih sporazuma u istoriji. Evropska unija i blok Mercosur (Brazil, Argentina, Urugvaj i Paragvaj) stvorili su zonu slobodne trgovine koja obuhvata tržište od 700 miliona ljudi.
Ključne tačke sporazuma
Svečana ceremonija u Centralnoj banci Paragvaja okupila je lidere obe strane, uključujući predsednicu Evropske komisije Ursulu fon der Lajen i lidere južnoameričkih zemalja.
- Ukidanje tarifa: Sporazum predviđa postepeno ukidanje carina na više od 90% proizvoda.
- Industrijski dobitak za EU: Evropske kompanije (naročito u sektorima auto-industrije, mašina i vina) očekuju uštede od preko 4 milijarde evra godišnje.
- Poljoprivredni ustupci: EU je otvorila vrata za južnoameričku govedinu, živinsko meso, šećer, pirinač i soju, uz strogo definisane uvozne kvote.
Analiza: Pobeda industrije ili poraz poljoprivrede?
Dok Brisel slavi „geopolitičku pobedu“ u eri rastućeg protekcionizma, agrarni sektor širom Evrope, ali i u regionu, izražava duboku zabrinutost.
1. Pritisak na cene mesa i žitarica Ulazak jeftinijih poljoprivrednih proizvoda iz Brazila i Argentine, gde su troškovi proizvodnje znatno niži, a ekološki standardi često blaži nego u EU, mogao bi oboriti cene domaćih proizvoda. Najizloženiji su sektori govedarstva i živinarstva.
2. Fond od 45 milijardi evra kao „amortizer“ Kako bi ublažila gnev farmera (naročito u Francuskoj, Poljskoj i Irskoj koje su se protivile sporazumu), Evropska komisija je najavila fond od 45 milijardi evra za podršku modernizaciji i prilagođavanju evropske poljoprivrede novim tržišnim uslovima.
3. Uticaj na tržište soje i kukuruza Brazil, kao najveći svetski proizvođač soje, dobija lakši pristup evropskom tržištu. Ovo može dovesti do stabilizacije cena sirovina za stočnu hranu u Evropi, ali istovremeno predstavlja ogroman izazov za domaće proizvođače uljarica koji se bore sa visokim troškovima inputa.
Izjava stručnjaka: „Ovo je postizanje generacijskog cilja, ali za poljoprivrednike u Hrvatskoj i regionu ovo dolazi u nepovoljnom trenutku zbog pada produktivnosti i rasta uvoza hrane.“ – Analiza HUP-a.
Šta su sledeći koraci?
Iako je dokument potpisan, bitka se seli u Brisel.
- Ratifikacija u Evropskom parlamentu: Glasanje bi moglo da se održi već u februaru 2026, osim ako protivnici ne uspeju da izdejstvuju mišljenje Suda EU, što bi odložilo primenu za dve godine.
- Privremena primena: Očekuje se da trgovinski deo sporazuma stupi na snagu do kraja 2026. godine.
Na osnovu zvaničnih podataka i analiza objavljenih nakon potpisivanja u Asunsionu, evo konkretnih brojki i kvota koje će direktno uticati na evropsko, a samim tim i na naše regionalno tržište.
Ove kvote će se uvoditi postepeno u periodu od 6 do 10 godina, kako bi se izbegao trenutni tržišni šok.
Sektor mesa: Najveći pritisak na domaće farmere
EU je odobrila uvoz značajnih količina mesa uz primenu niske ili nulte carinske stope:
- Govedina: Ukupna kvota je 99.000 tona godišnje. Od toga je 55% „high-quality“ govedina, dok je ostatak smrznuto meso. Carinska stopa za ovu kvotu biće samo 7,5%.
- Živinsko meso: Mercosur zemlje dobile su kvotu od 180.000 tona godišnje bez carine (0% tona). Ovo je ozbiljan izazov za evropske živinare, jer je to ekvivalent godišnjoj proizvodnji nekoliko stotina srednjih farmi.
- Svinjsko meso: Odobrena je kvota od 25.000 tona sa fiksnom carinom od 83 evra po toni, što je znatno niže od standardnih uvoznih taksi.
Žitarice, šećer i uljarice: Dominacija Brazila i Argentine
Južna Amerika je „žitnica sveta“, a sporazum im omogućava još lakši plasman:
- Soja: Za soju i sačmu nema kvota – uvoz ostaje slobodan, ali su uklonjene administrativne barijere i usklađeni su fitosanitarni sertifikati. Očekuje se povećanje uvoza GM soje za potrebe stočne hrane, što može oboriti cenu domaće non-GMO soje.
- Kukuruz: EU će ukinuti carine na uvoz do 1.000.000 tona kukuruza godišnje u periodu od 5 godina.
- Šećer: Odobrena je kvota od 180.000 tona za Brazil bez carine, plus dodatnih 10.000 tona za Paragvaj.
- Etanol: Za potrebe industrije goriva, odobrena je kvota od 450.000 tona bez carine i 200.000 tona sa sniženom carinom.
Finansijska matematika: Fond za kompenzaciju
Kao što je pomenuto, Brisel je svestan da će ove cifre „koštati“ evropske farmere. Računica fonda od 45 milijardi evra je sledeća:
- Direktna podrška prihodima: Oko 30% fonda ide farmerima koji dokažu gubitak tržišnog učešća zbog uvoza iz Mercosura.
- Zelena tranzicija: Sredstva za modernizaciju farmi kako bi domaći proizvodi bili konkurentniji kroz „premium“ kvalitet (Organic, Non-GMO, Animal Welfare).
- Promocija izvoza: Podrška za plasman evropskih sireva i vina na tržište Južne Amerike, gde se carine (trenutno i do 20-35%) potpuno ukidaju.
Rizik: „Slučaj piletina“
Analitičari upozoravaju da će prosečna cena uvozne brazilske piletine biti za 25-30% niža od evropske. Bez uvođenja obaveznog označavanja porekla mesa u svim ugostiteljskim objektima (ne samo u prodavnicama), domaći proizvođači će teško zadržati plasman u sektoru prerade i HoReCa sistema.