Beograd, 11.4.2026.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i poljopivrede već duže vremena najavljuje da će gazdinstva biti dužna da računima opravdaju trošenje primljenih premija i podsticaja. Stočari su ovakav zahtev dočekali nespremno jer većinu troškova u gajenju stoke „pokrivaju“ svojim ratarskim proizvodima. Ujedno tvrde da za takvu administraciju njihovog računovodstva ne postoji zakonski osnov.
Agroservis je o tome pisao pre mesec dana i ovih dana završio istraživanje o primeni i opravdanosti ove mere. Rezultati su jasni – izuzev što ne postoji nijedna „kopča“ u postojećoj zakonskoj regulativi, farmeri tvrde da za njihovo računovodstvo nije data nijedna sugestija. Među argumentima za odbacivanje ovakvog uvida u poslovnost gazdinstava, navode se i podaci da oni proizvode za ishranu stoke koriste sa svojih imanja, da su bez radnog odnosa u gazdinstvu i da nemaju podatke o utrošku niti sve papire o kupovini mehanizacije i opreme za stočarstvo. Pokušali smo da u Ministarstvu poljoprivrede saznamo u kojoj fazi je izrada uputstva za ovakvu administraciju i računovodstvo gazdinstava – nismo uspeli.
S obzirom da ne postoji do sada nikakva preporuka državne administracije o ovoj najavi, realno je očekivati da će Ministarstvo od nje i odustati. Nažalost, pojedini vlasnici stoke uplašili su se ovakvih obaveza i krenuli su da prodaju svoja kvalitetna grla, naročito u ovčarstvu jer misle da u njihovom poslovanju nije moguće primljeni novac opravdati računima. Tako su u južnom Banatu ovčari prodali ovce sa jaganjcima, a slično je i u Potisju. Prema dosadašnjim najavama da stočarstvo ima prioritete, nadanja i očekivanja gazdinstava da ovaj zahtev sasvim izbledi je potpuno realna. Država je izdvojila 33 milijarde za razvoj i podršku stočarstvu.
Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede sa tridesetak novčanih izdvajanja pomaže celokupno stočarstvo – najviše u regionu. Najveći efekat ovih mera je u uzgoju tovnih rasa, očuvanju mlečnog govedarstva i ovčarstvu. Sa ovog spiska podsticaja, najmanje efekata pokazuje izdvajanje premija za organsku govedarsku proizvodnju jer ova grla ne završavaju u klanicama posebno obeležena, a u tom sistemu se nalazi 8800 grla za šta se iz državne kase izdvaja više od 600 miliona dinara. Slično je i sa drugim vidovima organske proizvodnje u poljoprivredi.
Iz iskustva iz Evropske unije, prema saznanju Agroservisa, gazdinstva primaju podsticaje za daleko manji broj stavki, ali taj iznos čini od 28 do 40% ukupnog godišnjeg prihoda farmera.
Neke zemlje podstiču novčano korišćenje preporuka savetodavnih službi i preko farmera država finansira tu stručnost za koju se farmeri slobodno opredeljuju i sklapaju ugovore o nadoknadi, a isplatom pravdaju državi iskazani trošak.