Iako se broj ovaca u severnom Banatu smanjio u odnosu na zlatna vremena, zaštita pašnjaka od uzurpacije i preoravanja ostaje ključni faktor za opstanak lokalnog stočarstva. U selu Padej, ovaca je i dalje više nego meštana, a specifično zemljište zahteva poseban tretman.
U severnom Banatu i Potisju, pašnjaci su danas pod strogom zaštitom. Ova mera je uvedena kako bi se sprečila uzurpacija i preoravanje zemljišta, čime se direktno čuva lokalno stočarstvo, ali i jedinstveni biodiverzitet ovog kraja. Posebno se izdvaja okolina Čoke, gde je čak 5.000 hektara zemljišta pod zaštitom.
Padej: Gde ovce i dalje vode glavnu reč
Selo Padej je nekada bilo pravi stočarski centar sa neverovatnih 10.000 grla ovaca. Danas je taj broj znatno manji i kreće se između 2.500 i 3.000 grla. Ipak, jedan zanimljiv podatak i dalje fascinira: u Padeju ima više ovaca nego stanovnika. Prema popisu iz 2022. godine, selo broji 1.716 meštana, što znači da stada i dalje dominiraju ovim banatskim pejzažom.
Kvalitetna ispaša na specifičnom tlu
Pašnjaci u priobalju Tise nude odlične uslove za uzgoj. Pored kvalitetne trave, obezbeđena je i neophodna infrastruktura, poput bunara za napajanje stoke. Međutim, stočari se suočavaju sa specifičnostima terena.
Marko Bojin, jedan od šestorice preostalih odgajivača koji koriste padejske pašnjake, objašnjava važnost pravilnog gazdovanja:
„U dužnosti smo da pašnjak ostavimo četiri, pet meseci u toku godine da se regeneriše. Zemljište je specifično, solonjec,“ ističe Bojin za RTS1.
Njegov primer pokazuje da optimizam u stočarstvu i dalje postoji. Marko trenutno uzgaja oko 230 grla, a u planu mu je da u narednih pet godina poveća stado na 350 ovaca.
Zašto je zaštita pašnjaka važna?
Očuvanje ovih površina nije samo pitanje ekonomije, već i ekologije.
- Sprečavanje uzurpacije: Štiti se javni resurs od nelegalnog preoravanja.
- Očuvanje biodiverziteta: Autohtone biljne vrste na solonjecu (slatinasto zemljište) opstaju samo uz kontrolisanu ispašu.
- Opstanak sela: Stočarstvo je jedna od retkih preostalih privrednih grana koja zadržava mlade domaćine na severu Banata.
Dok se priroda i poljoprivreda prepliću u ovom delu Vojvodine, primer Padeja podseća da je balans između zaštite prirode i potreba stočara jedini put ka održivoj budućnosti srpskog sela.
IZVOR: dnevnik.rs
Foto: Screenshot RTS1